Прескочи до главног садржаја

ДАМЈАНОВИЋ, Звонимир

ДАМЈАНОВИЋ, Звонимир, ботаничар, фитофизиолог, универзитетски професор (Шавник, Црна Гора, 16. IV 1929 -- Београд, 31. XII 2004). Студије биологије започео је 1947. на Московском државном универзитету „Ломоносов", а завршио их 1951. на Природно-математичком факултету у Београду. По дипломирању изабран је за асистента у Ботаничком заводу ПМФ у Београду. Као стипендиста боравио је 1952/1953. у Ботаничком одељењу Краљевског колеџа у Лондону, где се посветио проучавању фотосинтезе. Експериментална истраживања у оквиру докторске дисертације обавио је у периоду 1955--1956, током студијског боравка у Институту за биљну физиологију Универзитета у Гетингену, у Немачкој. Докторску дисертацију под насловом „Испитивања хемотаксија код флагелата" одбранио је 1958. на ПМФ у Београду. На истом факултету је прошао сва наставно-научна звања, а за редовног професора изабран је 1984. на ПМФ у Београду и Центру за мултидисциплинарне студије. Предавао је Физиологију биљака и Кибернетику биолошких система на редовним и последипломским студијама. Године 1985. изабран је за дописног, а 1993. за редовног члана Црногорске академије наука и уметности (ЦАНУ). Веома активно је обављао дужности у различитим научним, друштвеним и политичким институцијама. Један је од оснивача Института за биолошка истраживања у оквиру којег је био и први руководилац Одсека за фитофизиологију, као и Центра за мултидисциплинарне студије, где је био дугогодишњи директор и шеф Лабораторије за биокибернетику, затим Института за биологију мора у Котору и Биолошког института у Подгорици (Титограду). Располажући изузетним знањем из биолошких и сродних природних наука, организационим способностима и визионарским идејама инсистирао је и довео до реализације интердисциплинарни приступ и изучавање опште биолошких проблема и феномена. Своју основну истраживачку делатност остваривао је на пољу физиологије биљака, посебно се бавећи одговором биљака и гљива на ефекат интермитентне светлости. Своје интересовање је проширио на област неуробиологије. Низ испитивања спроводио је у циљу разјашњења и формирања његове оригиналне биокибернетичке и биофизичке теорије. Организовао је Лабораторију за неуробиологију и екофизиологију Института за биологију мора у Котору и групу научника повезао са светски познатим институтима за истраживање мозга. Био је и председник Српског биолошког друштва, један од оснивача и први председник Југословенског друштва за биофизику, као и председник Скупштине Универзитета у Београду.

ДЕЛА: „An approach to the study of photosynthesis", Гласник Института за ботанику и ботаничке баште Универзитета у Београду, 1960, I, 2; Основи биокибернетике, Бг 1979; „Моделовање и симулација у испитивању неких биолошких система", Зборник радова у част Павла Савића, Бг 1980; и М. Ракочeвић, „Genetic code: an alternative model of translation", Annals of the New York Academy of Science, 2005, 1048.

ЛИТЕРАТУРА: М. Аџић, „Биографије и библиографије нових чланова Академије: Звонимир Дамјановић", Годишњак ЦАНУ, 1985, 13; М. Нешковић, „In memoriam -- Professor Zvonimir Damjanović (1929--2004)", Arch. Biol. Sci., Belgrade, 2005, 57, 1; Р. Булатовић (ур.) „Звонимир Дамјановић 1929--2004", ЦАНУ, Споменица преминулим члановима Академије, 2007, 39.

Бр. Стевановић