ДЕМОКРАТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ (ДЕПОС)

ДЕМОКРАТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ (ДЕПОС), основан 23. V 1992. као „групација демократски оријентисаних странака и удружења, а такође и појединаца, било да су чланови неке странке, или да нису" (Акт о оснивању). Д. је иницирала група интелектуалаца пред изборе за скупштину СРЈ, од 31. V 1992, не желећи да призна те изборе и начин на који је настала СРЈ. Ова група је тражила расписивање избора за Уставотворну скупштину и оставку Слободана Милошевића. У Савету Д. налазили су се: Радослав Анђус, Иван Антић, Матија Бећковић, Предраг Палавестра, Мирослав Пантић, Бранко Поповић, Мића Поповић, Љубомир Симовић, Слободан Селенић, Никола Тасић, Павле Николић, као и књижевници Данко Поповић, Борислав Михајловић Михиз и Живорад Стојковић. Извршни одбор сачињавали су Мирослав Гашић, Леон Којен, Радош Љушић, Милка Чворић, Војислав Коштуница, Слободан Ракитић и Коста Чавошки. Портпарол је био Владета Јанковић, а секретар Миленко Радић. У Д. је изворно ушло 12 странака, а међу њима и: Српски покрет обнове, Демократска странка Србије, Српска либерална странка, Нова демократија и Реформска демократска странка Војводине. Савет Д. је 10. VIII 1992. донео нацрт о преуређењу Србије: укинуле би се АП Војводина и АП Косово и Метохија и извршила децентрализација кроз самоуправне области; питање националних мањина би се решило тако што би албанска мањина добила самоуправу у две области (Косово, Метохија), а мађарска и муслиманска у по једној (северна Бачка, јужна Рашка). Д. је на изборима за скупштину Србије 20. XII 1992. освојио 797.831 или 16,89% гласова и 50 посланика (20% места). Пошто је онемогућено оснивање одбора Д. по Србији, нестраначка интелигенција се повлачи, а странке, пре свих СПО, преузимају главну реч. Уочи избора од 19. XII 1993. и ДСС напушта Д., а у коалицију улазе Грађански савез Србије и Народна сељачка странка. На изборима 1993. Д. добија 715.564 или 16,64% гласова и 45 посланика (18% места). Нова демократија улази у владу Мирка Марјановића (СПС) чиме се Д. фактички гаси. У исто време 11 посланика СПО у Савезном парламенту изабраних 1992. на Д. листи долази у сукоб с лидером СПО Вуком Драшковићем. Како би спречили да им се одузму мандати, они ће „обновити политички субјективитет Д." То траје до новембра 1994, када су њихова посланичка места враћена СПО, чиме Д. нестаје с политичке сцене.

ЛИТЕРАТУРА: Депос: од коалиције до странке, Бг 1994.

С. Антонић