ДАМЈАНОВИЋ, Јован

ДАМЈАНОВИЋ, Јован, песник, путописац, монах (Будим, 1696 -- манастир Дивша, 25. IV 1764). Путовао у Свету земљу најпре 1729. и о томе оставио запис, а онда и 1755. Био је ожењен и имао сина Димитрија. Као удовац отишао у Хиландар где се замонашио под именом Исидор. У Русију отпутовао вероватно 1756, одакле се наредне године јавио митрополиту Павлу Ненадовићу писмом у којем је у облику путописа описао своја кретања. Остао више година у Русији, где је преписао три рукописа које је пренео у манастир Кувеждин (током II светског рата уништени или нестали у усташким харањима). Из Русије је дошао 1760. у Сремске Карловце и настанио се у манастиру Дивши где је преминуо. Истицао се целог живота материјалним помагањем цркава и манастира. У Русији је, можда, преписао и водич (проскинитарион) по Светој земљи, који се данас чува у Музеју СПЦ. Дело има сличну композицију као Опис Јерусалима Христофора Жефаровића из 1748. У неким деловима Д. водич је опширнији од Жефаровићевог, али има и обрнутих примера; лични утисци о виђеном указују да то није био пуки препис. Писао је духовне песме посвећене појединим светим заштитницима фрушкогорских манастира и самим манастирима. У њима је исписивао акростих „Исидор" или „Исидор многогрешник". Део тих песама штампан је у нелитургијској песмарици Пјесни различнија на господскија празники (Будим 1804). Његова најчешће певана песма (позната и у нотним записима) посвећена је кнезу Лазару и манастиру Врднику.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, Бг 1903.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Руварац, „Два српска калуђера у Русији", СрС, 1905, XV, 11; Ђ. Перић, „Прилози биографији монаха Исидора (Јована Дамјановића), непознатог српског песника и путописца из XVIII века", Православна мисао, 1983, 30; Ђ. Перић, Д. Стефановић, „Нешто о животу и списима јеромонаха Исидора Дамјановића (1696--1764)", Рачански зборник, 2004, 8/9; Т. Јовановић, Света земља у српској књижевности од XIII до краја XVIII века, Бг 2007.

Т. Јовановић