ДАНИЋ, Димитрије

ДАНИЋ, Димитрије, математичар, професор Војне академије (Београд, 21. I 1862 -- Београд, 23. III 1932). После школовања у Београду и Цириху, студирао у Берлину где је завршио три семестра на Политехници и седам семестара на Природно-математичком одсеку Универзитета. Докторирао 1885. на Филозофском факултету у Јени тезом „Conforme Abbildung des elliptischen Paraboloids auf die Ebene" (Конформно пресликавање елиптичног параболоида на раван), под менторством Карла Јохана Томе. У тези је, решавајући комплексне елиптичке интеграле, користио елиптичке функције и елиптичке трансформације променљивих. Први је Србин доктор математике. Два пута не успева на конкурсима за професора математичке анализе на Великој школи у Београду: 1885. Академијски савет није потврдио предлог природно-математичког одсека ФФ, а на поновљеном конкурсу 1887. изабран је Богдан Гавриловић. Д. одлази за професора математике на Војну академију у Београду где је као добар стручњак за математику и сродне науке подигао наставу на ниво који је крајем XIX в. био и на Великој школи. За редовног професора примљен је 1888. Важио је за строгог и врло праведног професора високих захтева. Бавио се решавањем балистичких проблема код разних врста оружја, изучавао путање пушчаних зрна и топовских граната и учествовао у истраживањима у вези са оптичким справама, испитујући расипање при појединачним и групним гађањима користио је експерименте и резултате при независном понављању опита Јакоба Бернулија. Рад Д. значајно је допринео развоју теоријских основа гађања на ВА. Аутор је уџбеника и приручника за питомце ВА из области тригонометрије, аналитичке геометрије, инфинитезималног рачуна, комбинаторике, вероватноће. Уџбеници су писани јасним, лако разумљивим језиком и показују високу математичку културу и знање за време у којем је Д. живео и радио. За свој педагошки и истраживачки рад одликован је орденима Св. Саве IV, III и II реда (1893, 1896, 1920).

ДЕЛА: Предавања из тригонометрије са теоријом логаритама и комплексних бројева, Бг 1889; „Ein Satz vom Kreisviereck", Archiv der Mathematik und Physik, 1900, XIV, 1; Основи инфинитезималног и диференцијалног рачуна, Бг 1920; Основи комбинаторике и начела науке о вероватноћи, Бг 1921; Основи инфинитезималног и интегралног рачуна, Бг 1922; Аналитичка геометрија у равни и простору, Бг 1922.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Трифуновић, Летопис живота и рада Михаила Петровића, Бг 1969; Р. Вућићевић, „Димитрије Данић (1862--1932)", у: Живот и дело српских научника, 3, Бг 1998.

А. Николић