ДИНИЋ, Танасије

ДИНИЋ, Танасије, пуковник, обавештајац, политичар (Ниш, 14. IV 1890 -- Београд, 17. VII 1946). Нижу школу Војне академије завршио је у Београду 1912. Као командир вода и чете учествовао је у балканским ратовима и I светском рату. Потом је завршио Вишу школу Војне академије и службовао на различитим дужностима у трупи као командант батаљона, помоћник команданта пука, командант места и начелник штаба Косовске дивизијске области, Главном ђенералштабу и Министарству војске и морнарице. Војни изасланик у Тирани био је између 1925. и 1927. Као поверљиви човек краља Александра обављао је посебне обавештајне мисије у Аустрији, Албанији, Бугарској, Француској и Чехословачкој. У чин пуковника унапређен је 1930. Исте године пензионисан је на свој захтев. По пензионисању је повремено обављао специјалне обавештајне мисије и бавио се политиком. Изабран на листи Југословенске националне странке, народни посланик је био 1935--1938. Пред почетак II светског рата важио је за истакнутог германофила. У Априлском рату је реактивиран и постављен на дужност команданта 312. пешадијског пука Резервне војске. Заробљен је у Лесковцу, али је одмах ослобођен, добивши специјалну легитимацију немачког министарства иностраних послова. Од 1. V 1941. био је помоћник комесара министарства унутрашњих послова, а потом посебни повереник за персоналне послове. Од новембра 1942. је министар унутрашњих послова у влади генерала Милана Недића, а од новембра 1943. обављао дужност министра социјалне политике и народног здравља. Септембра 1944. повукао се у Немачку. Изручен је новим југословенским властима, које су га 15. VII 1946. осудиле на смрт. Одликован је Карађорђевом звездом с мачевима 4. реда и низом других домаћих одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1945, Бг 1992; Б. Божовић, Београд под комесарском управом, Бг 1998; Специјална полиција у Београду 1941--1944, Бг 2003.

А. Животић