ДИЗРАЕЛИ, Бенџамин

ДИЗРАЕЛИ, Бенџамин (Disraeli, Benjamin, Earl of Beaconsfield), политичар, државник, књижевник (Лондон, 21 XII 1804 -- Лондон, 19. IV 1881). Потиче из породице шпанских Јевреја која се доселила у Енглеску средином XVIII в. Отац му се одрекао јудаизма и прихватио Англиканску цркву, у којој су му и деца крштена, што је његовом сину омогућило политичку кaријеру. Дипломирао је право, али се није бавио адвокатуром. Путовао је по Европи и Блиском Истоку а потом се посветио књижевности и политици. Објавио је неколико романа који су добили повољне критике. На почетку политичке каријере три пута се неуспешно кандидовао за посланика Независних радикала, а затим је пришао Торијевцима. И даље је објављивао романе и политичке памфлете и упорно покушавао да уђе у парламент, што му је успело тек 1837, где се истакао као говорник. Касније тврдокорни конзервативац, јавно је у парламенту подржао чартисте. После оставке лорда Расела Д. је постављен за министра финансија у кабинету лорда Дарбија. Влада је пала на питању буџета, а у новој влади лорда Абердина опет је постао министар финансија. Ривалство између њега и Д. обележиће политички живот В. Британије до краја Д. живота. Током новог мандата лорда Дарбија поново је био министар финансија годину и по дана. Када је 1868. лорд Дарби поднео оставку, први пут је постао председник владе, али је поражен на следећим изборима. Поново је постао премијер 1874. и у овом мандату његова влада је подарила краљици Викторији титулу „царице Индије" и откупила велик број акција Суецког канала, који је контролисала политички и војно све до 1956. За ове услуге држави и круни краљица га је наградила племићком титулом. Био је премијер током Велике источне кризе, током које је водио доследну империјалистичку политику. Настојао да по сваку цену очува целовитост Турског царства ради спречавања Русије да угрози британске интересе на Блиском истоку.

Негирао је турске злочине у Бугарској 1876. Непријатељски се држао према Србији и Црној Гори за време њихових ратова са Турском. Српски ослободилачки рат против Турске називао је „срамном српском инвазијом". Гледстон га је критиковао због протурске политике и непријатељског става према борби балканских народа за ослобођење. Када је Русија после победоносног рата склопила с Турском Санстефански мир, којим је предвиђено стварање Велике Бугарске, заједно са аустроугарском владом захтевао је да се о њему расправља на Берлинском конгресу (1878), на којем је са лордом Солзберијем представљао Британију. Руковођен њеним империјалним интересима, у настојању да сузбије руски продор на Балкан и према Дарданелима, у садејству са Аустроугаском допринео је ревизији Санстефанског мира, спречио стварање Велике Бугарске и на тај начин посредно омогућио територијално проширење Србије за четири округа и у мањој мери проширење Црне Горе. После пораза на изборима 1880. повукао се из политичког живота.

ЛИТЕРАТУРА: R. W. Seton Watson, Disraeli, Gladstone and the Eastern Question, London 1962; С. Јовановић, Гледстон, Бг б. г.; Д. Р. Живојиновић, „Бенџамин Дизраели и јужнословенски народи у време Велике источне кризе 1875--1878", ЗМСИ, 1976, 14; М. Ковић, Дизраели и Источно питање, Бг 2007.

Б. Момчиловић