Прескочи до главног садржаја

ДАНУБИУС

ДАНУБИУС (Danubius, Danuvius), име којим је током римског периода означаван Дунав, односно горњи ток ове реке, од њеног извора до Ђердапске клисуре, као и божанство персонификоване реке. Доњи ток реке задржао је грчко име Истер ( [Istro"). Иако су антички писци забележили да су крајем старе ере Гети пре поласка у ратне походе пили воду из ове реке као свето вино, заклињући се да ће се вратити као победници, Дунав је тек у римском периоду био персонификован и поштован као једно од речних божанстава (fluvii). На почетку римске доминације на Балкану Дунав је био природна граница Царства. Међутим, убрзо после формирања провинције Мезије 15. године н.е., Дачани су започели с пљачкашким походима, прелазећи током зиме залеђени Дунав. Тек је Трајан (98--117), после опсежних стратешких припрема -- градње пута кроз Ђердап и моста на Дунаву између Костола (Pontes) и Турн Северина (Drobeta), коначно савладао Дачане 105. године. О његовим операцијама сведоче натписи из Рама (Lederata), Прахова (Aquae), Оградине у Доњој клисури и Караташа (Diana). За време владавине овог цара формирана је и иконографија бога Д. -- персонификације реке на којој је победоносно ратовао против варвара. Неки аутори препознају ово божанство у данас доста излизаној, нагој мушкој фигури која уздигнутим рукама додирује доњу ивицу натписног поља на Трајановој табли (Tabula Traiana), подигнутој 100. године у Доњој клисури. На Трајановом стубу у Риму, грађеном између 110. и 113, Д. је приказан као наг мушкарац који, на улазу у једну пећину, с леђа израња из воде и десном руком придржава чамце преко којих прелази војска. Он је представљен у полупрофилу као брадати мушкарац дуге косе, у којој је венац од воденог биља. На златном и сребрном Трајановом новцу, кованом у Риму 105--111, наги Д. лежи, а изнад главе му је увијени огртач. Д. је приказиван и на споменицима каснијих царева који су са варварима ратовали у српском Подунављу. Представа на стубу Марка Аурелија у Риму из 180--193. иконографски је слична оној с Трајановог стуба, а на бронзаном Константиновом медаљону из 328. Д. лежи испод моста. Сви постојећи споменици показују да су се култ и иконографија Д. формирали поводом победа римских царева над варварима у српском Подунављу и околним регијама.

ЛИТЕРАТУРА: O. Benndorf, „Vorläufiger Bericht über eine archäologisch-epigraphische Reise in Dacien", Mittheilungen der К. K. Central-Commission zur Erforschung und Erhaltung der Baudenkmale, 18, Wien 1873; O. Hirschfeld, „Epigraphische Nachlese zum Corpus Inscriptionum Latinarum vol. III aus Dacien und Moesien", Sitzungberichte der Akademie der Wissenchaften in Wien, Philosophisch-Historischen Classe, 1874, 77; C. Cichorius, Die Reliefs der Traianssäule, Berlin 1896; Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft, IV/2, Stuttgart 1901; Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae (LIMC), III, Zürich--München 1986.

И. Поповић