Прескочи до главног садржаја

ДОРОЊИНА, Регина

ДОРОЊИНА, Регина (Доронина, Регина Фридриховна), књижевни историчар, слависта (Москва, 5. X 1924 -- Москва, 18. XII 2019). Завршила 1948. студије словенске филологије на Московском државном универзитету. Од 1953. радила на Институту за славистику Руске академије наука. Године 1956. одбранила докторску дисертацију о поезији Ј. Јовановића Змаја. Бави се везама између српске и руске књижевности XVIII--XX в.: „Мушицкий и Державин", у: Русско-сербские литературные связи: XVIII -- начала XIX века (Москва -- Н. Сад 1989); „Творческое взаимодействие и становление поэтической индивидуалности: Воислав Илич и русская поэзия", у: Прилози проучавању српско-руских књижевних веза (Н. Сад 1993), Пушкин и српска поезија, С. Сремац и Н. В. Гогољ и др., те српском прозом и поезијом краја XIX и првих деценија XX в. (А. Шантић, М. Ракић, И. Ћипико, Б. Станковић, П. Кочић, И. Андрић, Д. Максимовић). Преводила је и коментарисала поезију Ј. Јовановића Змаја (Стихотворения, Москва 1958). У колективној монографији о историји књижевности западних и јужних Словена израдила је поглавља о српској литератури XVIII, XIX и XX в. (История литератур западных и южних славян, в 3 томах, том 2, 3, Москва 1997).

ДЕЛА: Гражданская поэзия Йовановича-Змая: 60-80-х гг., Москва 1958; „Сербская литература в преддверии войны", у: Первая мировая война в литературах и культуре западных и южных славян, Москва 2004.

ЛИТЕРАТУРА: В. Вулетић, „Још један зборник о руско-српским књижевним везама: Прилози проучавању српско-руских књижевних веза X--XX век", ЗМСКЈ, 1993, 41, 2--3; Славяноведение в СССР. Биобиблиограф. словарь, New York 1993; „К юбилею Регины Фридриховны Дорониной", Славяноведение, 2004, 6.

РСЕ