ДРАГОЉ

ДРАГОЉ, преписивач (? -- ?). Црквено име му је презвитер Василије. О њему се не зна ништа више осим да је преписао Зборник у трећој четвртини XIV в. српскословенским језиком на пергаменту и у њему оставио запис: „Писа многогрешни раб Божији презвитер Василије, а звани поп Драгољ." Овај зборник садржи разнородне саставе као што су апокрифи, апокрифне молитве, гатарски списи, беседе, пророчка и филозофска дела. Поједине језичке црте унете су из народног језика. Зборник је пронашао професор Пантелија Срећковић у албанском селу близу Скадра 1875. када је постао његово власништво. Министарство просвете Србије откупило га је 1902. за Народну библиотеку. Током I светског рата Зборник је нестао са групом других рукописа и тек 1969. пронађен је у Западној Немачкој и откупљен за Народну библиотеку.

ЛИТЕРАТУРА: П. Срећковић, „Зборник попа Драгоља. Садржина и пророштва", Споменик СКА, 1890, 5; А. Белић, „Учешће Св. Саве и његове школе у стварању нове редакције српских ћирилских споменика", Светосавски зборник, 1, Бг 1936; Љ. Штављанин Ђорђевић, М. Гроздановић Пајић, Л. Цернић, Опис ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије, II, Бг 1986.

Т. Јовановић