ДЕБРЕЦЕНИ, Јожеф

ДЕБРЕЦЕНИ, Јожеф (Debreczeni József, право име Brunner József), књижевник, новинар (Будимпешта, 13. Х 1905 -- Београд, 26. IV 1978). После прекида студија у Будимпешти, сарадник је суботичког дневника Napló; од 1933. до 1938. уређује будимпештански лист Ünnep. Депортован је у Аушвиц 1944. Од 1945. живи у Београду, ради као дописник листа Magyar szó и Радио Новог Сада. Збирка Történet (Со 1925) сврстава га у песнике класичног модернизма, виртуоза риме, „уметника речи", а у збирци Tündöklő tájon (Н. Сад 1949) уноси полифонију у соцреалистички обојено послератно песништво. Последња збирка, Vacsoracsillag (Н. Сад 1975), већ делује анахроно у стваралачком контексту мађарске постмодерне. Са К. Сентелекијем превео је на мађарски песме за антологију модерних српских песника (Bazsalikom, Суб. 1928), запажени су му преводи песама и прозе Ј. Дучића (Álmok városa, Суб. 1932). Писао је приповедну прозу (Прво полувреме, Н. Сад 1954; Невероватно лето, Цт 1955; Људско месо, Н. Сад 1958; Csodabolt, Н. Сад 1959; Szamár a hegyen, Н. Сад 1962). Његов Hideg krematórium (Н. Сад 1950; Хладни крематоријум, роман Аушвица, Н. Сад 1951), један је од првих романа о холокаусту у мађарској књижевности. Добитник је награде Híd.

ДЕЛА: драме: Miss Universum, Суб. 1929; изабране песме: Belgrádi éjfél, Н. Сад 1958; Dallegyenajel, Н. Сад 1966.

ЛИТЕРАТУРА: М. Лесковац, „Српска лирика на мађарском", ЛМС, 1928, 315, 2; I. Szeli, „D. J.", у: Utakegymásfelé, Н. Сад 1969; I. Bori, „D. J.", у: Irodalmunk évszázadai, Н. Сад 1975; И. Бори, Књижевност југословенских Мађара, Н. Сад 1979.

М. Циндори Шинковић