Прескочи до главног садржаја

ДУГОЊИЋ, Ратомир Рато

ДУГОЊИЋ, Ратомир Рато, правник, политичар (Требиње, 10. I 1916 -- Сарајево, 27. VI 1987). Као гимназијалац у Сарајеву, био је првотимац фудбалских прволигаша Славија и САШК. Правни факултет завршио је у Београду. Како би и по дипломирању остао у контакту са студентима и могао међу њима партијски да делује, по налогу вођства КПЈ, чији је члан био од 1937, уписао је Шумарски факултет 1940. Исте године постао је члан Централног комитета СКОЈ-а, истакавши се у обнови његовог рада. Био је један од организатора устанка у околини Сарајева 1941. и политички комесар Семизовачког партизанског одреда. Секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Босну и Херцеговину постао је крајем 1941. Септембра 1942. именован је за организационог секретара ЦК СКОЈ-а, да би након погибије Иве Лоле Рибара новембра 1943. постао политички секретар ЦК СКОЈ-а. После ослобођења Југославије, као секретар ЦК СКОЈ-а и председник УСАО Југославије активно је учествовао у организовању првих омладинских радних акција. Био је секретар Градског комитета КПЈ у Београду, министар лаке индустрије у Влади ФНРЈ, секретар Градског комитета КПЈ у Сарајеву, председник Народног фронта БиХ. Потом се налазио на функцији амбасадора СФРЈ у Народној Републици Пољској и Уједињеној Арапској Републици. После повратка у земљу обављао је дужност председника Народне скупштине СР Босне и Херцеговине (1963--1967), председника Савезне конференције ССРН Југославије (1967--1974) и председника Председништва СР БиХ (од маја 1974. до априла 1978). Био је члан Политбироа ЦК СK БиХ и члан ЦК СКЈ, а од 1966. и члан Председништва ЦК СКЈ. Биран је за посланика Савезне скупштине и скупштине БиХ у више сазива. Био је члан Председништва СФРЈ и Савета федерације. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. XI 1953.

ЛИТЕРАТУРА: Народни хероји Југославије, Бг 1975; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1945, Бг 1992.

А. Животић