Дабић,

Дабић, Богдан, лингвиста, слависта, универзитетски професор (Бискупићи код Високог, 6. VI 1935 --  Београд, 19. III 2007). На Филозофском факултету у Сарајеву дипломирао српскохрватски језик и југословенске књижевности 1960, а  руски  језик и књижевност 1968. У току студија једну годину провео у Кракову. Школске 1974/75. био на специјализацији на Московском државном универзитету. Докторску дисертацију одбранио 1979. на ФФ у Сарајеву. Био гимназијски професор у Високом до 1964, лектор на Радио Сарајеву до 1966, лектор српскохрватског језика на универзитетима у Букурешту (1966--1968) и Прагу (1968--1970). Од 1970. на ФФ у Сарајеву био је асистент на предметима Упоредна граматика словенских језика и Старословенски језик, а од 1983. редовни професор. Гостујући професор у Инсбруку (1991--1998), научни саветник у Институту за српски језик САНУ (1998--2001). Био гостујући професор на ФФ у Бањалуци. Основне области његових интересовања су упоредна граматика словенских језика, граматика српског језика и теорија превођења, као и проучавање језика у контакту, посебно транскрипције и адаптације речи из словенских и других европских језика у српскохрватском језику. Преводио са чешког, пољског и румунског.

Дела: „Транскрипција и адаптација имена из словенских језика", Радови Института за језик (РИЈ), Сар., 1979, 6; „Европеизми у српскохрватском књижевном језику", РИЈ, 1980, 7; „О граматичком роду у модерним словенским језицима", РИЈ, 1990, 9.

Литература: Р. Михаљчић (ур.), Десет година Филозофског факултета 1994--2004, Бл 2004; М. Драгичевић, „Богдан Дабић", Радови Филозофског факултета, Бл., 2007, 10; С. Танасић. „Богдан Л. Дабић (1935--2007)", НЈ, 2007, 38/1--4.

С. Танасић