Прескочи до главног садржаја

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Јелена

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Јелена, књижевница (Крушевац, 27. III 1862 -- Београд, 23. IV 1945). У Алексинцу завршила основну школу, а потом се приватно образовала. После удаје за потпоручника Јована Димитријевића 1881. сели се у Ниш, па 1898. у Београд. Била активни члан управе нишког пододбора Женског друштва, те београдског Женског друштва, узeвши учешћа у раду литерарног одбора часописа Домаћица. Ангажована и као члан управе Кола српских сестара, једна је од покретача гласила организације (календар Вардар). Залагала се за обнову рада Народног женског савеза. Као члан Друштва српских књижевника учествовала на неколико конгреса. За време балканских ратова била добровољна болничарка. Први светски рат затекао ју је у Немачкој, одакле се вратила и у Београду остала до ослобођења. Путовала по Европи, Африци, Азији и Америци. Добро владала француским, енглеским, немачким, грчким и турским језиком. Поред књижевног била је посвећена друштвеном и хуманитарном раду. Писала је лирску поезију, путописе, приповетке, романе. У књижевности се јавила песмама (Песме I, Ниш 1894), потом прозним остварењима, објављујући током година многобројне прилоге у часописима, листовима, календарима и алманасима. За то време новина је сама тематика њених дела; готово све што је дала у књижевности тиче се живота, осећања, друштвеног и социјалног положаја жене. Прва обимнија прозна приповедна дела Писма из Ниша о харемима (Бг 1897) и Ђул-Марикина прикажња (Бг 1901), оба уроњена у оријентални амбијент Ниша, баве се у суштини судбинама неслободних жена спутаних оковима патријархалног друштва, сложеном борбом појединца између личних жеља и неписаних закона средине у времену које чини прекретницу између турског и новог доба. На сличним премисама утемељен, роман Нове (Бг 1912), са свим продирањима у срж оријенталног друштва, доноси кроз женску судбину ширу слику историјског тренутка у којем се један традиционални свет суочава са променама под утицајем западних тековина. Дар за посматрање људи различитих вера, обичаја и цивилизација, те живо приповедање, карактерише и књигу путописне прозе Нови свет или у Америци годину дана (Бг 1934), која сегментима свакидашњице и историје -- слике света и доба увек усмерене на људско -- осцилира између уметничког и фељтонистичког израза. Целокупно њено стваралаштво, обојено на тренутке типичним оновременским патриотским заносом, али и извесним егзотичним цртама, карактеришу јасно изражен критички и иронични однос према устаљеним правилима којима је потчињена жена различитих културних миљеа и у великој мери исказује став о питањима женских права и њихове еманципације. Поједина дела превођена су јој на чешки, немачки и руски, а избор из њеног дела објављен је у едицији „Десет векова српске књижевности" (прир. С. Пековић, Н. Сад 2018). Носилац је Ордена Светог Саве V, IV и III реда.

ДЕЛА: приповетке: Фати-султан, Сафи-ханум, Мејрем-ханум, Бг 1907; Американка, Сар. 1918; путописи: Писма из Солуна, Сар. 1918; Писма из Индије, Бг 1928; Писма из Мисира, Бг 1929; Седам мора и три океана. Путем око света, Бг 1940; поезија: Une Vision, Bg 1936.

ЛИТЕРАТУРА: П. Поповић, „Песме Ј. Ј. Д.", Српски преглед, 1895, 1; Ј. Скерлић, Историја нове српске књижевности, Бг 1914; И. Секулић, „Ј. Ј. Д.: Нови свет, или годину дана у Америци", СКГ, 1934, XLIII, 8; С. Пековић, „Јеленина писма", у: Ј. Д., Писма из Ниша о харемима, Бг -- Г. Милановац 1986; Ј. Јовановић, „Ниш и Нишлијке у прози Ј. Д.", у: Ј. Димитријевић, Писма из Ниша о харемима; Ђул-Марикина прикажња, Ниш 2003; С. Гароња Радованац, Жена у српској књижевности, Н. Сад 2010; Б. Дојчиновић, „Хронолошки преглед живота и дела Ј. Д.", у: Ј. Димитријевић, Нове, Бг 2012; Ј. Милановић, „Ј. Д. и женска друштва", Књиженство, 2017, 7; А. Стеља, „Американка -- жена или илузија", у: Ј. Димитријевић, Американка, Бг 2018.

Д. Бедов