ДУБРОВНИК

ДУБРОВНИК, „забавник (народне) штионице дубровачке", годишњак који је под уредништвом Јосипа Бунића, за године 1867--1871, 1874. и 1876, излазио у Сплиту и Дубровнику, а настављао је традицију алманаха-календара Дубровник, цвиет народног књижевства (1849--1852). Изузетно је богате садржине (прилози из савремене лирске и епске поезије и старије дубровачке баштине; драмска дјела; историја, етнографија, фолклорна традиција; преводи). У првом годишту објављено је, заслугом Ј. Бунића, прво издање комедије Дундо Мароје М. Држића. Међу најагилнијим сарадницима су М. Бан (трагедија Цар Лазар, Урош и Мати му Јелена) и С. М. Љубиша, који је овдје објавио највећи дио својих приповиједака („Шћепан Мали", „Кањош Мацедоновић", „Продаја патријаре Бркића", „Крађа и прекрађа звона" и др.) и опис Боке которске. Објављују се пјесме М. Пуцића, Ј. Сундечића, И. Градића, П. Бунића, проза П. Франасовића и М. Водопића. У преводима су одломци великих дјела свјетске књижевности (Илијаде, Дантеовог Пакла, приповијетке из Панчтатре, касније из Енејиде), а међу преводиоцима су П. Будмани, С. М. Љубиша, С. Бузолић, С. Новаковић. Доста прилога из фолклорне баштине (народне приповијетке, пјесме и локални обичаји) потиче од В. Врчевића, Н. Дучића, те В. Богишића (извјештај о народним пјесмама дугог стиха), који објављује и прилоге из историје Дубровника. Од В. Врчевића је значајан опис живота П. П. Његоша, писан по сјећањима и причањима савременика (1876) и „Огранци за историје Црне Горе" (1870).

ЛИТЕРАТУРА: П. Станојевић, „Стара књижевност Дубровника у годишњаку ‚Дубровник, забавник Народне штионице дубровачке'", у: Прилози за историју српске књижевне периодике -- Споменица Драгиши Витошевићу, Н. Сад -- Бг 1990; И. Арсић, Дубровачки штампари и издавачи XIX века и њихова издања, Бл--Бг 2005.

Д. Иванић