ДИМИЋ, Иван

ДИМИЋ, Иван, преводилац, романиста, универзитетски професор (Женева, 4. VII 1921 -- Београд, 19. X 2004). Дипломирао 1951. на Групи за француски језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Јуна 1961. на Универзитету у Стразбуру одбранио докторску дисертацију о психолошкој кризи у француском роману XX в. (La Crise psychologique dans le roman français du XX^e^ siècle, Бг 1968). Универзитетску каријеру започиње 1957. на ФФ у Београду, а на Филолошком факултету 1975. изабран за редовног професора и ту остао до одласка у пензију 1986. Његов предавачко-истраживачки рад био je усмерен ка новијој француској књижевности. Изучавајући писце XIX в., трагао је пре свега за елементима који наговештавају будући развој романескног жанра, али је највећу пажњу посветио писцима XX в., нарочито онима који су на сасвим нов начин приступали чину писања, од Пруста до представника новог романа (Сарот, Битор, Симон, Роб-Грије), чији је био један од првих изучавалаца у свету и које је увео у наставу француске књижевности много пре него што су постали предмет изучавања на француским и светским универзитетима. О њима је написао више проницљивих и теоријски заснованих студија, користећи иманентну методу, али је умео и да њихова дела живо дочара студентима, подстичузћи их на самосталне анализе. У своја истраживања уносио је и психолошки приступ, усредсређујући се на начин на који је приказана криза личности и примењујући тај приступ и на писце код којих то није у првом плану. Тиме је откривао неке нове аспекте њиховог стваралаштва. Захваљујући његовом тумачењу, које излази из оквира егзистенцијализмом надахнутих интерпретација, открива се психолошки лик Камијевог Странца, а разматрање наговештене психолошке кризе у роману Натали Сарот Мартро показује како се врши дезинтеграција традиционалног лика, својствена француском новом роману. Као врсни преводилац, налазио је и за најсложеније француске изразе прави еквивалент на српском језику (Е. Јонеско, Ж. П. Сартр, К. Симон, Ж. Русе, Ж. Старобински и др.). Био је професор по позиву на Одсеку за славистику Књижевног факултета Универзитета у Бордоу, секретар и члан Уређивачког одбора Анала Филолошког факултета, члан Савета и Научног већа Института за књижевност и уметност, управник Одсека за романистику, председник Удружења књижевних преводилаца, председник Друштва за културну сарадњу Србија--Француска. Добитник је француског одликовања „Витез реда Академских палми", преводилачке награде „Милош Ђурић", награде Удружења књижевних преводилаца за животно дело, Плакете Коларчевог народног универзитета за предавачку делатност.

ДЕЛА: Приступ романима Албера Камија, Бг 1970; „Нови роман", у: Француска књижевност 3/I, Сар.--Бг 1982; Од Стендала до Бекета. Огледи о француском роману, Ср. Карловци -- Н. Сад 1991.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Новаковић, „Иван Димић (1921--2004)", ФП, 2005, XXXII, 1; Токови у савременој романистици, Бг 2008; М. Павловић, Катедра за француски језик и књижевност у Београду, Бг 2008.

Ј. Новаковић