ДРАДЊА

ДРАДЊА, село удаљено двадесет километара од Кавадараца (Македонија). У пећини у непосредној близини села налазе се остаци средњовековног монашког насеља са параклисом Св. Николе, познатим као Маркова црква. Податке о настанку ове пештерне црквице пружају фрагментарно сачуван ктиторски натпис и ктиторска композиција. Живопис Маркове цркве, а сасвим вероватно и цео манастирић Св. Николе, задужбина је архимандрита Данила са тројицом непознатих монаха; у ктиторском чину удела је имао и војвода чије је име почињало словима Бр. Рашка редакција натписа и стилске одлике фресака везују живопис Д. за средину XIV в. Црква у Д. је дело средњовековне пећинске архитектуре, често широм подручја Балкана. То је мало здање веома једноставне двоетажне конструкције. Својом основом и просторним устројством она припада типу једнобродне грађевине на спрат, развијене по оси пећине. Њен спољни изглед одликују издужене пропорције и вертикалност испољена у компоновању прочеља. Доње зоне сводова и горње делове зидова прекривале су сцене Великих празника. У најнижој зони олтара остали су трагови композиције Служба архијереја, док су се у наосу нешто боље очувале стојеће фигуре (Деизис, Св. Пантелејмон). У иконографском и програмском смислу најзанимљивији је живопис западне фасаде спрата, осликане у духу традиције охридско-преспанског и костурског региона. Над улазом су портрети ктитора монаха који молитвено пружају руке ка фреско-икони патрона, Св. Николе. Испод њих, северно од улаза је Молитва Св. Јована Златоустог -- ређе заступљена тема у монументалном сликарству. Живопис Маркове цркве представља једну од најзначајнијих фреско-целина анахоретског сликарства у средњовековној Србији. Малобројни остаци сликарства Маркове цркве припадају стилској целини у коју се могу убројати још два значајна фреско-ансамбла из епохе цара Стефана Душана (1346--1355) и исте географске области -- Љуботен и Матеич.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радујко, „Драдњански манастирић Светог Николе (I): настанак и архитектура", Зограф, 1988, 19; „Драдњански манастирић Светог Николе (II): живопис", Зограф, 1995, 24; И. M. Ђорђевић, Зидно сликарство српске властеле, Бг 1995.

М. Томић Ђурић