Прескочи до главног садржаја

ДРАГОСАВАЦ, Душан

ДРАГОСАВАЦ, Душан, политичар (Вребац код Госпића, 1. XII 1919 -- Загреб, 21. XII 2014). Активан у покрету отпора на простору Лике од 1. VIII 1941, члан СКОЈ-а постао је 1941, а КПЈ од 1942. Био је секретар Општинског комитета КП Хрватске за Медак, члан Среског комитета КПХ за Госпић, секретар Среског комитета КПХ за Перушић, члан Окружног комитета КПХ за Перушић, организациони секретар Окружног комитета КПХ за Банију и Окружног комитета КПХ за Карловац (октобар 1944 -- април 1945). Након рата завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић" у Београду (1947), гимназију у Карловцу (1949) и дипломирао на Правном факултету у Загребу (1952). На истом факултету одбранио је 1962. докторску дисертацију под називом Закон вриједности у стаљинистичкој концепцији (Зг 1976). Заступник у Сабору НР Хрватске био је 1951--1955, 1961--1965. и 1966--1968. Обављао је високе партијске и државне дужности: председник обласног НОО Карловац (1945--1950), политички секретар Обласног комитета СКХ Карловац (1951--1953); државни секретар за послове народне привреде (1953--1956), за послове финансија (1956--1958) и за робни промет НР Хрватске (1958--1960); председник Савезне спољнотрговинске коморе (1961--1963), потпредседник Савезне привредне коморе (1963--1966) и председник Привредног већа Сабора СР Хрватске (1966--1968). Био је члан ЦК СКХ од 1954, члан ИК ЦК СКХ од 1965, заменик секретара ИК ЦК СКХ од 1969. и секретар ИК Председништва ЦК СКХ (1974--1978). У Председништву ЦК СКЈ налазио се на месту члана (1978--1982), секретара (1979--1981) и председника (20. X 1981 -- 20. VI 1982). Био је председник Културно-просвјетног друштва „Просвјета" (1954--1965), сарадник Института за спољну трговину и Института за међународну политику и привреду у Београду (1961--1970) и Економског института у Загребу (1970--1978) и члан Комисије за координацију сарадње између СФРЈ и Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ). Радове економске и политичке тематике објављивао је у часописима Наше теме, Социјализам, Економист, Марксистичка мисао, Међународна политика, Кумровечки записи и Социјализам у свету. Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена братства и јединства I реда, Ордена заслуга за народ са златном звездом, Ордена за храброст и Ордена рада.

ДЕЛА: Против грађанско-конзервативних схваћања и догматизма, Сплит 1975; Нека актуелна друштвено-економска и политичка питања у СР Хрватској, Бг 1978; Савез комуниста у револуционарној акцији, Бг 1979; Класе и интелигенција, слободе и критика, Зг 1981; Политичке расправе, Зг 1981; Друштвено-економски аспекти социјалистичког самоуправљања, Зг 1984; Актуелни национални и интернационални проблеми, Осијек 1985; Збивања и свједочења, Зг 1985; Југославенско јучер, данас, сутра, Зг 1988.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Затезало (ур.),Четврта година Народноослободилачког рата на подручју Карловца, Кордуна, Лике, Покупља и Жумберка, Карловац 1981; Четврта конференција КПХ за округ Карловац 1945, Карловац 1985; Котар Госпић и котар Перушић у Народноослободилачком рату 1941--1945, Карловац 1989.

М. Гулић