Прескочи до главног садржаја

ДОБРОВИЋ, Исидор

ДОБРОВИЋ, Исидор, трговац, велепоседник, добротвор (Шиклош, 16. II 1841 -- Дарувар, 31. VII 1914). Отац Танасије био је занатлија, лицидер у Великој Кањижи (Шомођска жупанија), који је у време револуције 1848. пребегао код таста у Вирје, где је радио као подрумар, а по преласку у Велики Грђевац започео је бављење трговином. Када се економски стабилизовао, из Угарске је пребацио своја три сина, Исидора, Анастаса и Светозара. Д. је трговину изучио у чувеној радњи Васе Марковића у Пакрацу. Као богат трговац у Дарувару и родољуб схватио је да се животне прилике српског народа не могу поправити без подизања одговарајућег, нарочито привредног кадра. Основао је фонд за подизање српског привредног подмлатка, чија су средства износила око 240.000 круна. Сваке године уплаћивао је Српском привредном друштву „Привредник" износ од 2.000 круна. За његовим примером повели су се многи пријатељи, који су поклањали новац и оснивали донације. Као учесник конференције оснивача Српске банке у Загребу (1894), сазване поводом оснивања загребачке српске аутономне школе, предложио је сакупљање новца, а сам је приложио средства у ту сврху. Подстакнут њеним оснивањем, заједно с Крстом Јокановићем, Јоцом Цигановићем и др., подигао је српску школу у Дарувару, којој је тестаментом оставио 20.000 круна. У својој континуираној помоћи „Привреднику", са супругом Христином, поклонио је две куће (у Загребу и Дарувару) и велик број акција Српске банке у Загребу, Даруварске дионичке пивоваре и Дионичке пучке штедионе у Дарувару, у вредности од око четврт милиона динара. Као један од највећих дародаваца био је први доживотни председник друштва „Привредник" и члан Патроната „Привредникових" добротвора. Умро је у прогонству, неколико дана пошто је бан Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације издао наредбу по којој се забрањује свака делатност „Привредника" и по којој су чланови Управе „Привредника" хапшени и затварани после атентата на Франца Фердинанда. Сахрањен је на православном делу гробља Мирогој у Загребу.

ИЗВОРИ: АС.

ЛИТЕРАТУРА: Ново време, 1901, 27; Бранково коло, 1901, 7; Привредник, 1908, 12; Србобран, 1914, 160; Успомена на прославу Привредникове двадесетпето-годишњице, 9. и 10. септембра 1923, Бг 1923; Привредник, календар за 1932, Бг 1932; Ј. С. Радојчић, Срби -- Српска Крајина, Славонија, Далмација, Хрватска. Биографски лексикон, Бг 1994; П. В. Крестић, Српско привредно друштво „Привредник" (1897--1918), Бг 2002.

П. В. Крестић