ДАМЊАНОВИЋ, Милосав

ДАМЊАНОВИЋ, Милосав, дивизијски генерал (Смедерево, 20. I 1876 -- Београд, 11. XI 1932). Био је питомац 26. класе Ниже (1893--1896) и слушалац 10. класе Више школе Војне академије (1900--1902). Унапређен у чин потпоручника 1896, капетана 1902, мајора 1908, пуковника 1915, дивизијског генерала 1923. До 1899. био је водник у пешадији, од 1899. ађутант пешадијског пука, од 1902. командир чете, 1904--1905. ордонанс официр краља, од 1905. командир чете у 3. батаљону 8. пешадијског пука (Београд), класни старешина питомаца Војне академије, од 1907. командант батаљона, од 1910. помоћник команданта 6. пешадијског пука (Београд). После балканских ратова, 1913--1914. био је помоћник па командант 6. пешадијског пука. После Светског рата био је командант Румског војног округа (од 1918), од 1920. командант Потиске пешадијске бригаде (Суботица), од 1923. помоћник команданта Потиске дивизијске области (Суботица), од јуна до августа 1923. на служби у Главном генералштабу. Командант Потиске дивизијске области био је 1923--1927, инспектор пешадије и председник Сталне испитне комисије за чин мајора 1927--1929, а од 1932. поново председник исте комисије. У ратовима 1912--1913. био је командант 1. батаљона 2. пешадијског пука II позива, потом помоћник команданта и командант 6. пешадијског пука I позива. У Светском рату био је до марта 1916. командант 6. кадровског пука, 17. пешадијског пука I позива, командант 14. пука II позива, те командант Бањског одреда и у Штабу Дунавске дивизије II позива. После реорганизације српске војске у Грчкој постављен је за команданта 14. пешадијског пука Тимочке дивизије. Као последња резерва, одржао је августа 1916. фронт код Горничева у одсудном тренутку по српску војску, и захваљујући томе касније је могао бити нападнут и заузет Кајмакчалан. У депоу нераспоређених официра био је од 1917. до маја 1918. За заслуге у рату одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV реда, два пута Белим орлом са мачевима IV реда, руским Св. Станиславом II реда са мачевима, као и другим мирнодопским домаћим и страним одликовањима.

ЛИТЕРАТУРА: Политика, 12. XI 1932; Време 12. XI 1932; Ратник, 1933, 2; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.

М. Бјелајац