ДОБРАЧА

ДОБРАЧА, село у Шумадији, северно од пута Крагујевац -- Горњи Милановац, 20 км северозападно од општинског средишта Крагујевца. Смештено је на левој страни долине Угљешнице (лева страна слива Велике Мораве), на висинама 340--460 м. и дисперзивног је типа. Настало је 1770. насељавањем становништва из долине Голијске Моравице, Старе Србије, Црне Горе, Тимочке Крајине и Јасенице. Године 1844. имало је 54 куће. После II светског рата почиње континуирана депопулација, па је 1948. имало 1.004, а 2011. 425 становника, од којих су 99,8% били Срби. У пољопривреди је радило 77% економски активног становништва. У селу се налазе основна школа и дом културе.

Д. Р. Гатарић

У атару села Д., на локалитету Умке, налази се некропола под хумкама. Археолошка истраживања су предузета 1950. под руководством Милутина и Драге Гарашанин. Некрополу је чинило 13 неравномерно распоређених тумула. Стање њихове очуваности условило је избор тумула VII као најподеснијег за истраживање. Насип хумке чинила је земља са доста камена. Приближно у центру хумке лежала су, један поред другог, два сандука од камених плоча прекривена већим каменим плочама -- гробови типа циста. У гробовима су откривене урне са спаљеним костима покојника и још неколико керамичких судова. У урнама је било и трагова бронзе, док је у једној од њих пронађен кичмени пршљен са забоденом бронзаном стрелицом, за коју се претпоставља да је узроковала смрт покојника. Са спољне јужне стране камених цисти било је више керамичких посуда различитих облика, декорисаних урезивањем. У земљи око ових гробних целина запажено је доста гарежи, пепела и запечене земље, што је вероватно било место спаљивања покојника. Изнад гробова у цистама, хронолошки опредељених у средње и касно бронзано доба, нађен је делимично поремећен скелетно сахрањен покојник у опруженом ставу. На основу налаза плочастог украса од гвожђа на грудима и једног гвозденог ножа крај шаке покојника, као и положаја и начина сахрањивања, ова гробна целина је опредељена у гвоздено доба. О коришћењу тумула у Д. за сахрањивање током различитих периода сведочи и 75 средњовековних гробова истражених истом приликом. У почетку Д. је на основу керамике одређена у тзв. жутобрдски тип, а довођена је у везу и са бронзанодопским културама Подунавља, али је касније опредељена у оквире тзв. западносрпске варијанте ватинске културе. Истраживањем некрополе у Мојсињу код Чачка налази из Д. добили су блиску аналогију, на основу чега је издвојен хоризонт Мојсиње--Д., који би представљао завршну (IV) фазу развоја ватинске културе јужно од Саве и Дунава. За разлику од тога, погребна пракса из Д. може да се тумачи и кроз препознавање снажне локалне компоненте у развоју погребних обичаја, уз утицај подунавске белегишке културе.

М. Љуштина

У атару Д., на локалитету Умка, откривена је средњовековна старосрпска некропола са 75 гробова који су укопавани у остатке праисторијског тумула. Одговара типу тзв. некропола на редове, са гробовима оријентисаним у правцу запад-исток. Гробне раке су у поједним случајевимa у целини или делимично ограђене каменом, покривене даском. Остаци дрвета налажени су местимично по ивицама укопа или преко скелета. Покојници су сахрањивани у опруженом положају са прекрштеним рукама. Међу истраженим укопима једну трећину су чинили дечији гробови. Уз скелете је као гробни прилог најчешће налажен накит рађен од бронзе. Поред алки, било је наушница са коленцима, шупљим јагодама и украсима од навијене жице, као и пуноливеног прстења са веома стилизованом представом арханђела. У једном гробу нађени су делови каричастог оклопа. Својевремено су истраживачи предложили датовање у XIII--XIV в., међутим, према новијим анализама врста накита закључено је да некропола највероватније потиче из позног XII в.

В. Бикић

ЛИТЕРАТУРА: М. Гарашанин, Д. Гарашанин, „Археолошка ископавања у Добрачи код Крагујевца", ИГ, 1950, 1--2; „Средњевековно српско гробље у Добрачи", Старинар, 1954--1955, V--VI; М. Гарашанин, Праисторија на тлу СР Србије, Бг 1973; „Западносрпска варијанта ватинске културе", у: A. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, IV, Бронзано доба, Сар. 1983; М. Стојић, „Културни хоризонт ватинске културне групе у Србији јужно од Саве и Дунава: Мојсиње--Добрача", у: Рад Драгослава Срејовића на истраживању праисторије централног Балкана, I, Краг. 1998; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001; К. Dmitrović, М. Ljuština, „Some Observations on the Borders between the Bronze Age Cultural Groups in the Region of the West Morava Valley, Central Serbia", у: V. Sîrbu, R. Ştefănescu (ур.), The Thracians and their Neighbours in the Bronze and Iron Ages, II, Braşov 2013; К. Дмитровић, Некрополе бронзаног доба у регији Чачка, Чачак 2016.