ДРАГУШИН

ДРАГУШИН (Јован Драгушин), великаш (? -- ?, пре фебруара 1340). Судећи по остацима гробнице у југозападном делу храма и повељи краља Стефана Душана, сахрањен у породичној цркви Св. Ђорђа у селу Полошко поред Кавадараца (Република Македонија) пре фебруара 1340, када су храм и села Полошко и Драгожељ са засеоком Кошане поклоњени Хиландару. Раскошна ктиторска фреско-композиција праћена уобичајеном представом трочлане владарске породице потврђује да је Д. замонашена мајка завршила задужбину између 1342. и 1345. „Василиса" Марија је била супруга бугарског деспота Алдимира (Елтимир) и ћерка бугарског владара Смилца из брака са ћерком севастократора Константина Палеолога, брата цара Михаила VIII Палеолога, док се из брака Смилчеве ћерке Теодоре са Стефаном Дечанским родио Стефан Душан. Осим тога, Алдимир је био млађи брат Георгија I Тертера, а ћерка овог цара Ана је до 1299. била удата за краља Милутина и учесник најважнијих политичких догађаја у Бугарској до 1305. Потомци у борби за врховну власт пораженог деспота уточиште су нашли најпре у Цариграду, где је у изгнанству (1314--1321) боравио и Стефан Дечански, да би потом у Србији добили поседе. У споменутој повељи Д. је означен као краљев брат, а тетка као мајка, с тим да га са њом повезује и скопски епитаф из 1355. У Полошком је Д. грчким језиком означен као „истинити брат преузвишеног краља и господара нашег". Ту је приказана и Д. супруга (вероватно се звала Ана), док је име сина, узраста 10--12 година, почињало словима Дра [...]. На вероватно гашење ове породице указује одлука деспота Јована Драгаша и господина Константина Драгаша око 1378. да храм Св. Ђорђа уступе светогорском манастиру Св. Пантелејмона.

ЛИТЕРАТУРА: Ц. Грозданов, Д. Ћорнаков, „Историјски портрети у Полошком (I--III)", Зограф, 1983--1984--1987, 14, 15, 18; C. Grozdanov, „L' épitaphe de Skopje de 1355", Годишник на софийския университет, 1995, 88, 7; С. Мишић, „Српско-бугарски односи на крају XIV века", ЗРВИ, 2009,46.

В. Алексић