ДМИТАР ЈАКШИЋ

ДМИТАР ЈАКШИЋ, војвода (?, прва половина XV в. -- Смедерево, 6. XI 1486). Син војводе Јакше. Приликом првог пада Деспотовине (1439) прешао у Угарску и као заповедник краљевских Раца био у служби краља Владислава I Јегалонца (1439--1444). После Дуге војне и обнављања Деспотовине 1444. вратио се у Србију. Био је у служби деспота Ђурђа Вуковића, а 1452. ишао је у Дубровник као његов посланик. Заједно са братом Стефаном прешао је у Угарску 1464, у службу краљу Матији Корвину. Они су тада у посед добили Нађлак у Чанадској жупанији, где је формирано језгро властелинства Јакшића. Уз брата и Вука Гргуревића, Д. Ј. је био заповедник одреда лаких коњаника састављеног од српских ратника. Учествовао је у походу 1470--1471, када је Вук Гргуревић освојио и спалио Сребреницу.

Српски ратници су за Матију Корвина ратовали и на другим бојиштима, па су тако били уз њега и у рату против чешког краља (1468--1471), као и у борбама са пољским краљем око чешког наслеђа. Д. Ј. се изричито спомиње у борбама за Шлеску 1473. Том приликом је повратио град Нађмихаљ који су заузели Пољаци. Убрзо је пребачен на турску границу, где је учествовао у борбама за освајање Шапца (1475--1476). У лето 1476. учествовао је у бици у Банату у којој је потучен Али--бег Михалоглу. Наредне године је у пратњи угарског краља учествовао у опсади Беча, где је у двобоју победио једног немачког витеза. Био је 1477. учесник битке на Хлебном пољу са Турцима. У значајном продору у Србију 1481. учествовао је заједно са сином Јованом, који је под Голупцем погубио турског заповедника града. Јакшићи су 1483. учествовали у бици на Уни када су једном турском одреду преотели робље које су водили из Угарске. Матија Корвин га је 1486. упутио као посланика султану. Упркос гаранцијама, на повратку је нападнут на Језавском мосту код Смедерева и убијен. Имао је жену Јелену која је живела до 1500, и синове Јована, Дмитра, Петра и Ђорђа.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, „Прилози за историју браће Јакшића", Споменик, 1923, 59; М. Спремић, „Породица Јакшић у Банату", у: Банат кроз векове -- слојеви култура Баната, Бг 2010.

С. Мишић