ДАМАНСКИ, Александар

ДАМАНСКИ, Александар, фармацеут, универзитетски професор (Харков, Украјина, 30. X 1899 -- Београд, 13. I 1968). Након завршене матуре 1917. долази у Србију 1920. и уписује Филозофски факултет у Београду -- III група наука (хемија, физика, физичка хемија), где је дипломирао 1926. Положио је и испит из Теоријске математике, као помоћни предмет, ван групе својих студија, после чега је радио као контрактуални хемичар у Хемијској лабораторији Економског одељења Министарства војске и морнарице до октобра 1931. Од новембра 1931. до јула 1934. боравио је у Паризу, (Institut de Biologie-Physico-Chemiqye), где је 1934. одбранио докторску дисертацију „Recherces sur l' esterification de l'amidon et de ses produits de degradatum", штампану у целини у научном часопису Annales de Chimie (HI), 1934, 2, 491. По повратку из Париза, поново је радио у Хемијској лабораторији Економског одељења Министарства војске и морнарице као шеф секције (животне намирнице, текстил и кожа). Током 1941--1942. радио је у лабораторији за фармацеутске производе „Здравље" у Београду, а затим је мобилисан и радио је као хемичар у Српској државној стражи до краја септембра 1944. Од новембра 1944. радио је као хемичар и управник Хемијске лабораторије Главног завода за израду одеће и обуће Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, која је 1946. прерасла у Централну војнотехничку лабораторију Министарства народне одбране, где је радио све до 1948. За хонорарног ванредног професора за предмете Броматологија и Органска хемија на Фармацеутском факултету постављен 1946, а за редовног професора Броматологије изабран 1953. Био је оснивач и управник Завода за броматологију (касније Институт, сада Катедра за броматологију) од 1952. до пензионисања 1967. Хонорарни сарадник Института за изучавање исхране народа САН био 1947--1951, а члан првог Научног савета овог Института од 1948. до 1951. Научна делатност Д. обухватала је радове о структури, саставу, хемијским и физичким особинама скроба, као и биохемију биљних плодова и биљака, односно испитивање улоге појединих хранљивих материја, витамина Ц, појединих аминокиселина и масних киселина, у формирању суве материје плодова и семења (и W. S. Reich, „Contribution à ľ étude de la constitution de ľ amidon. Sur le rapport entre ľ amidon naturel et les substances appelées amylopectines etmayloses et sur ľ action de ľ eau sur ľ amidon", Bulletin de la Société de chimie biologique, 1957, 19; и L. Arsenijević, „Nouvelle méthode de dédoublement de ľ acide DL-tartrique et de la DL-asparagine", C. R. Acad. Sci. Paris, 1959, 248). У периоду 1963--1968. руководио је групом истраживача Института за хемијска, технолошка и металуршка истраживања у Београду на решавању синтезе ароматичних полисулфидних једињења. Аутор је уџбеника Броматологија 1 и Броматологија 2, објављених 1951. у Београду. Био је продекан (1953--1954. и 1955--1956) и декан (1956--1960) факултета. Био је члан Академије фармације у Паризу од 1965. У Институту за хемијска, технолошка и металуршка истраживања у Београду био је од 1963. руководилац истраживачке групе, а управник Одељења за хемију природних производа тог Института од 1966. Активни је члан Фармацеутског друштва Србије, Српског хемијског друштва и неколико хемијских друштава у иностранству. Одликован је Орденом рада са златним венцем.

ДЕЛА: и W. S. Reich, „Contribution à ľ étude de la constitution de ľ amidon. Sur une nouvеlle méthode ď acétylation", C. R. Acad. Sci. Paris, 1933, 196; и S.G. Stanimirović, „Rapports entre vitamine C et cellulose dans la Noix", C. R. Acad. Sci. Paris, 1952, 234; и Z. J. Binenfeld, „Utilisation des chlorures métalliques, in statu nascendi, comme catalyseurs de sulfuration. Quelques nouveaux polysulfures naphtaléniques et anthracéniques", C. R. Acad. Sci. Paris, 1966, 262.

ИЗВОР: Архива Фармацеутског факултета у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: С. Станимировић, „In memoriam, Александар Дамански", АФ, 1968, 1; М. Меденица, Д. Ивановић (ур.), 60 година Фармацеутског факултета у Београду 1945--2005, Бг 2006.

Д. Крајновић