ДЕВОЈАЧКЕ ПЕСМЕ

ДЕВОЈАЧКЕ ПЕСМЕ, врста лирских усмених, односно женских песама (Љубавне и друге различне женске пјесме), како их је Вук назвао још у Малој простонародњој славеносербској пјеснарици (1814). У ужем смислу под овим термином подразумевају се љубавне песме у којима се изражавају осећања с девојачког становишта, што је Вук јасно назначио већ у њиховим насловима (Жеља дјевојчина; Молитва дјевојчина, Дјевојка куне очи и драгога; Дјевојка се тужи ђулу; Дјевојка и лице; Гајтан и дјевојка и сл.), за разлику од момачких, испеваних у виду монолога младића. Иако сам Вук није употребљавао појам д. п., он у предговору уз 1. књигу Народних српских пјесама (Лајпциг 1824) напомиње да женске песме најчешће певају жене и девојке, али и мушкарци („особито момчад"), као и да их углавном изводи по једно лице или највише двоје „само ради свога разговора".

ЛИТЕРАТУРА: Речник књижевних термина, Бг 1985; Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност, Бг 1997.

Ј. Јокић