Дајићко језеро

Дајићко језеро, мало затресављено планинско језеро које се налази на северозападној страни планине Голије код места Дајићи, испод узвишења Тичар (по којем се још назива и Тичар језеро), на 1438 м н. в. Налази се у оквиру Парка природе „Голија". Величина воденог огледала језера варира у зависности од количине водених талога, подземних и површинских дотока. Данашњи пречник воденог огледала износи око 30 м. Језеро је окружено сфагнумском тресавом релативно сиромашног флористичког састава који чине неколико врста тресетница (Sphagnum flexuosum, S. capillifolium, S. subsecundum, S. fallax, S. girgesohnii и S. magellanicum), оштрице (Carex rostrata и C. echinata) и две врсте ветрогона (Eriophorum angustifolium и E. latifolium). Основна заједница тресаве која обраста језеро означена је као Sphagno-Caricetum rostratae. Дебљина сфагнумског тресета процењена је на 2 м. Око језера према шуми смрче налазе се површине под планинским ливадама. Д. ј. је станиште алпског мрмољка (Ichthyosaura alpestris). Језеро је први посетио Јосиф Панчић, затим га почетком ХХ в. детаљно хидробиолошки истражује Недељко Кошанин, а нешто касније помиње га и Јован Цвијић. Новија истраживања била су у функцији његове заштите. За језеро су везане многе легенде и предања. По једној легенди, у њему су се утопили сватови због чега га називају и Сватовским језером, а по другој на језеру се окупљају горске виле. На Д. ј. се сваке године 21. јула одржава народни сабор.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Кошанин, „Дајићко језеро. Хидробиолошка студија", Глас СКА, 1908, 75, 30; М. Сабовљевић, Флора бриофита Србије I, Тресетнице (Sphagnophyta), Бг 2015; П. Лазаревић, „Тресаве Србије класе Scheuchzerio-Caricetea fuscae (Nordh. 1936) R. Tx. 1937. -- флористичко-вегетацијске карактеристике, угроженост и заштита", докторска дисертација, Биолошки факултет, 2016.

В. Стевановић