ДУЈМОВИЋ, Јозо

ДУЈМОВИЋ, Јозо, електроинжењер, универзитетски професор (Дубровник, 19. IV 1941). Елекротехнички факултет студирао у Загребу и Београду, a дипломирао на смеру за електронику и телекомуникације ЕТФ-а у Београду 1964. Потом радио у Институту „Михајло Пупин" у Лабораторији за аутоматику на развоју процесног рачунара „Сава" и металуршких фотодетектора. Од 1968. био асистент на ЕТФ и од тада ради примарно у области рачунарске технике. На ЕТФ-у у Београду 1973. магистрирао, а 1976. докторирао с темом из области метода одлучивања заснованих на тежинској компензационој логици. На истом факултету у Београду био је асистент, доцент, ванредни професор, редовни професор (од 1990), шеф Катедре за рачунарску технику и информатику, пројектант и директор Рачунског центра. Поред тога био је оснивач, пројектант и први директор Рачунског центра Београдског универзитета. Као професор ЕТФ-а у Београду радио је на већем броју рачунарских пројеката за привреду Србије, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. На ЕТФ у Београду увео је четворосеместрални предмет Програмски језици и методе програмирања, као и постдипломске предмете Перформансе рачунарских система и Неуронске мреже. Као хонорарни професор предавао је на Факултету организационих наука и на Природноматематичком факултету у Београду. Од 1979. до 1981. био је професор на Универзитету на Флориди, Гејнсвил. Радио је као редовни професор рачунарске технике на Универзитету у Тексасу, Далас, Политехничком институту из Вустера и Државном универзитету у Сан Франциску. Био је такође професор постдипломских студија на Националном универзитету Сан Луис и Националном универзитету Хухуи (Сан Салвадор, Аргентина). У периоду од четири године био је шеф Катедре за рачунарске науке на Државном универзитету у Сан Франциску. Аутор је већег броја научних радова и књига. Прву књигу Рачунске машине објавио је 1966. Објавио је више универзитетских уџбеника укључујући Програмске језике и методе програмирања (Бг 1990). Публиковао је радове у водећим светским научним часописима као што су IEEE Transactions on Fuzzy Systems, International Journal of Approximate Reasoning, International Journal of Intelligent Systems, ACM Transactions on Data Systems и многим другим. Један је од пионира у области Soft Computing јер је 1973. први увео појмове andness и orness и логичке функције које омогућавају континуалан прелазак од конјункције до дисјункције. Први је увео концепте тврде и меке парцијалне коњункције, тврде и меке парцијалне дисјункције, парцијалне абсорпције и применио их за развој LSP методе за вредновање, компарацију и оптимизацију сложених система. Са LSP методом победио је 1981. на конкурсу National Bureau of Standards у Washingtonu D.C. за вредновање и компарацију database система. Био је председавајући међународних конференција IEEE MASCOTS 2000. и ACM WOSP 2004. Радио је такође у области мерења рачунарских перформанси где је развио теорију програмског простора и методе за пројектовање мерних програма. Носилац је три награде за најбољи научни рад на међународним научним конференцијама.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Драјић, Б. Станић (ур.), Наших 50 година (1948--1998), ЕТФ, Бг 2003.

Н. Марковић