ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ

ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ, стручно-научно друштво наставника и професора српског језика и књижевности основано у Београду октобра 1910, на предлог професора Београдског универзитета, П. Поповића, А. Белића и Ј. Скерлића, с Поповићем као предсједником. Рад се одвијао на редовним мјесечним састанцима чланова Д. (професора језика и књижевности са Универзитета, из школа и других установа), са саопштењима о резултатима научних истраживања или критичким освртима на школска издања и наставну праксу. Послије прекида у Великом рату наставило је да ради од 1919, такође на мјесечним састанцима. Учествовали су најистакнутији научници, професори, књижевни критичари (П. Поповић, А. Белић, В. Ћоровић, В. Чајкановић, Т. Ђорђевић, М. Будимир, И. Секулић, М. Богдановић, М. Тривунац, Б. Ковачевић, М. Решетар, Б. Поповић и др.), а саопштења су објављивана у научној и књижевно-научној периодици (СКГ, ПКЈИФ, Просветни гласник, ЛМС, ГНЧ), посебно у часопису Наш језик, који су покренули чланови Друштва 1932 (излазио до почека II св. рата, а касније као издање Института за српски језик САНУ). Рад Д. је престао с II свјетским ратом. По ослобођењу професори и наставници српског су се окупљали у стручним секцијама и активима. Д. је обновљено маја 1953. под називом Друштво за српскохрватски језик и књижевност, са подружницама, секцијама и двама повјереништвима, у Новом Саду и Приштини, средиштима покрајине и аутономне области. За предсједника је изабран А. Белић. Од 1954. Д. издаје часопис Књижевност и језик, a од 1960. редовно организује Зимски семинар професора и наставника српскохрватског, односно српског језика и књижевности. Од 1997. издаје Свет речи, часопис намијењен школској публици. У библиотеци „Књижевност и језик", покренутој 1965, објављено је до 1970. више монографија истакнутих проучавалаца српског језика и књижевности (Д. Живковић, И. Мамузић, Д. Вученов, М. Николић). Библиотека је обновљена 1999, објављујући студије из свих области изучавања српског језика и књижевности и методике наставе. Радом Д. руководили су професори Филозофског, односно Филолошког факултета (М. Стевановић, Д. Павловић, Д. Вученов, С. Марковић, Ж. Станојчић, Ј. Деретић, Р. Симић, В. Милинчевић, Љ. Поповић, Д. Иванић, М. Дешић, В. Брборић, Б. Сувајџић, З. Мркаљ) и афирмисани наставници виших и средњих школа (Ђ. Бајић, И. Мамузић, Д. Морачић, П. Пешут), уз дугогодишњег секретара Босиљку Милић, ауторку средњошколских уџбеника и иницијатора великих семинара. Од школске 1990/91. организује годишња такмичења ученика основних и средњих школа из језика и књижевности, те посебне семинаре на нивоу Републике Србије или појединих округа. Д. делује преко подружница и покрајинских одбора, а главни му је циљ да организује усавршавање професора на стручним састанцима, редовним семинарима и у посебним пројектима, као и да подстиче и афирмише учење српског језика и књижевности у основним и средњим школама.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Вученов, „Прилог грађи за историју Друштва за српскохрватски језик и књижевност", КиЈ, 1979, 4; Б. Милић, В. Брборић (прир.), Прилози језичком и књижевном образовању, 1--3, Бг 2008--2010; С. Ж. Марковић, Сто година Друштва за српски језик и књижевност, Бг 2010.

Д. Иванић