ДОБОЈСКИ ЛОГОР

ДОБОЈСКИ ЛОГОР, cабирни логор настао на месту раније ветеринарске болнице удаљене око 1,5 км од Добоја, где је од краја 1915. до средине 1917. било заточено више десетина хиљада људи, углавном Срба, са територије горњег Подриња и источне Херцеговине. Заточене цивиле накнадно су следили и српски, односно црногорски војни заробљеници. Први контигент од 600 (800) цивила оба пола, укључујући и децу приспео је крајем децембра 1915. После њих следило је још неколико група, а затим и контигенти војних заробљеника. Прва ова група бројала је 5.000 војника, махом из српске престонице и њене околине. Добар део ових као и каснијих логораша био је послат за Арад, Шопроњск и друге веће логоре.

Током постојања логора (од децембра 1915. до јула 1917) кроз њега је прошло око 17.000 мушкараца и готово исти број жена, са којима је био и велик број деце. Уз њих, било је заточено око 9.000 војника из Србије и око 3.000 из Црне Горе, укупно близу 46.000 логораша. Због лоших смештајних услова (у баракама за лечење коња, крајње слабе исхране и разних болести), смртност у логору била је огромна. Рачуна се да је дневно умирало 20--30 логораша или око 600 месечно, па је до коначног распуштања логора укупан број преминулих био око 10.000. Услед овако велике смртности и стања у логору наденут му је и назив „Црна гробница".

ЛИТЕРАТУРА: В. Ћоровић, Црна књига, Сар. 1920; Ј. С. Дракулић Бобан; Споменица 1915--1917, Добој 1938; Д. Паравац, Логор Смрти, Добој 1970; В. Стојанчевић, „Српски цивилни интернирци у Аустро-угарској за време Првог светског рата", ИГ, 1975, 22; Д. Паравац, Добојски логор (1917--1917), Добој 1990; Ђ. Микић, Аустроугарска ратна политика у Босни и Херцеговини 1914--1918, Бл 2011.

М. Ј. Милићевић