ДИМИТРИЈЕ ПАЛЕОЛОГ

ДИМИТРИЈЕ ПАЛЕОЛОГ, деспот (?, 1406/1407 -- Једрене, 1470/1471). Син византијског цара Манојла ΙΙ Палеолога (1391--1425) и Јелене Драгаш, кћерке српског обласног господара Константина Драгаша. Деспотско достојанство добио је највероватније већ од свог оца, између 1423. и 1425. У младости, око 1429/1430, примао је годишњи приход од северноегејских острва Лемнос, Имброс и Самотрака. Између 1437. и 1439. био је у пратњи свог брата Јована VIII Палеолога (1425--1448) на сабору у Ферари и Фиренци, на којем је склопљена унија између источнохришћанских цркава и римске цркве. Након тога је, 1441--1442, од цара Јована VIII добио годишње приходе од поседа на обали Црног мора, са седиштем у Месимврији. Убрзо се побунио против брата и 1442. покушао да му, уз помоћ Турака, преотме Цариград и царску круну. Јован VIII му је одузео поседе на црноморској обали, али му је након помирења поново доделио северноегејска острва, 1447--1448. После смрти Јована VIII, 1448. покушао је да преузме царски престо, али је он ипак припао његовом старијем брату Константину XI Драгашу Палеологу (1449--1453). Након тога је преузео управљање дотадашњим Константиновим поседима у југоисточном Пелопонезу (Мореји), којима је управљао са престоницом у Мистри до 1460. Када је османски султан Мехмед II Освајач (1451--1481) заузео Пелопонез 1460, одвео га је као таоца у Једрене, али му је 1462. доделио за издржавање Енос и његове старе поседе Лемнос, Имброс и Самотраку, које је задржао до 1464. Пред смрт се замонашио под именом Давид. Умро је у Једрену 1470/1471. Са женом Теодором Токо имао је кћерку Јелену, која је 1460. одведена у харем Мехмеда II.

ЛИТЕРАТУРА: D. Zakythinos, Le despotat Grec de Morée, I, Paris 1932; A. Papadopulos, Versuch einer Genealogie der Palaiologen 1259--1453, München 1938; Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Бг 1960; E. Trapp, H. V. Beyer и др. (ур.), Prosopographische Lexicon der Palaiologenzeit, 9, Wien 1989.

П. Коматина