ДЕСИМИРОВИЋ, Андрија Андра

ДЕСИМИРОВИЋ, Андрија Андра, глумац (Београд, 1858 -- Београд, 20. IX 1886). Спадао је у најдаровитије младе глумце свог времена. Први пут је ступио на сцену 1876. у путујућој дружини Михаила Пешића, где је играо до 1878. Од 1878. до фебруара 1880. био је члан Српског народног позоришта у Новом Саду, од 1880. до 1882. Народног позоришта у Београду. Од 1882. до 1884. поново је у дружини Михаила Пешића, а од 1885. до марта 1886. поново у СНП-у. Болест га је приморала да се повуче са сцене. Отишао је у Београд код породице где је убрзо умро. Написао је драме Јадна Мара и Глумац на умору које су објављене у листу Бачванин 1886. Био је веома цењен глумац, изузетно интелигентан и образован. На сцени је био осећајан и непосредан, уносио је много темперамента, полета, реалистичности и природности у игру. Витког стаса и пријатног гласа остао је познат по улогама младих љубавника. Значајније улоге: Окељ и Гроф Шузбери, Спиглберг (Ф. Шилер, Марија Стјуартова, Разбојници), Мрђен, Илија (М. Поповић, Градиња и син му Немања, Наши сељани), Мурат (К. Оберњик, Ђурађ Бранковић), Мишић (Ј. Ст. Поповић, Кир Јања), Бајазит (Ј. Суботић, Милош Обилић), Штанцика (К. Трифковић, Избирачица), Арман Дивал (А. Дима Син, Госпођа са камелијама), Станоје (Ђ. Јакшић, Станоје Главаш), Милош Обренбеговић (Л. Костић, Максим Црнојевић), Циганин, Милош Ђурић (И. Округић Сремац, Сеоски лола, Саћурица и шубара), Ђорђе, Спаја (Е. Сиглигети, Циганин, Војнички бегунац), Карло Дарбел (А. Буржоа, Госпођа од Сен-Тропеза), Јаго (В. Шекспир, Отело), Ајдук Вељко (Ј. Драгашевић, Ајдук Вељко).

ЛИТЕРАТУРА: К. Р., „Г. Десимировић", Јавор, 1879, 9; Д. Ружић, „Мемоари -- Приказ комада Чаша воде Ежена Скриба", Позориште, Н. Сад, 1886, 28; С. Лукин Лазић, „Спомен Андри Десимировићу, некадашњем члану Српске народне позоришне дружине († 20/9 1886)", Позориште, Н. Сад, 1886, 6; Српско народно позориште у Новом Саду, Споменица 1861--1961, Н. Сад 1961; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

М. Лесковац