ДУГОСИЛАЗНИ АКЦЕНАТ

ДУГОСИЛАЗНИ АКЦЕНАТ, један од четири акцента стандардног акценатског система српског језика који одликује дужина слога и силазна интонација. Слогови под д. а. дужи су од слогова под кратким акцентима и од ненаглашених слогова. Тон д. а. у зависности од типа слога има или узлазно-силазни карактер -- расте до половине трајања, па пада до краја слога, или од почетка има силазни карактер. Од дугоузлазног акцента д. а. разликује се, у зависности од типа узлазних акцената, или по месту врхунца тона, који се раније јавља код д. а. него код дугоузлазног, или по висини тона на постакценатским слоговима, који је нижи после д. а. него после дугоузлазног. Тон д. а. може се мењати под утицајем реченичне интонације -- када се, нпр., реч са тим акцентом јави у иницијалној позицији, тон постаје сличнији тону речи са узлазним акцентом, а на граници фонетске фразе пред сигналном незавршености тон речи са д. а. има равну контуру. Како се промена тонских контура под утицајем реченичне интонације јавља код свих акцената, опозиције међу њима остају очуване, иако се постижу различитим фонетским средствима. У четвороакценатским системима дистинктивну функцију може имати, нпр., квантитет акцента: гр)д (насељено место) -- гр(д (временска непогода); квалитет акцента: в#ци (ном. мн. им. „вук") -- в?ци (2. л. јд. имп. глагола „вући"); квалитет и квантитет наглашеног слога и квантитет постакценатског слога: в‹дā (3. л. јед. презента гл. „водати") -- в•да (ном. јед. им. „вода"). У стандарном језику силазни акценти су везани за први слог вишесложних речи, а једносложне речи могу имати само силазне акценте. У језичкој пракси, код неких речи страног порекла, али и код домаћих сложеница, јављају се скоро искључиво силазни акценти ван првог слога, па се јавља телев+зија уместо нормираног тел6вQзија, радиј)тор уместо рад>јBтор, лаборатdрија уместо лаборàтyрија, а земљор)дник уместо земљ:рBднQк. Са последњег слога д. а. се у језичкој пракси ипак редовно преноси, па се јављају само облици као што су м0јNр, кап6тBн, ген6рBл.

Литература: П. Ивић, И. Лехисте, О српскохрватским акцентима, Ср. Карловци -- Н. Сад 2002; Ј. Јокановић Михајлов, Акценат и интонација говора на радију и телевизији, Бг 2006.

А. Батас