Прескочи до главног садржаја

ДИДИМОТИЧКА БИТКА

ДИДИМОТИЧКА БИТКА, битка вођена 1352. у оквиру грађанског рата који је у Византији отпочео након смрти цара Андроника III Палеолога (1328--1341) и одвијао се у неколико фаза. Две супротстављене стране које су предводили цареви Јован V Палеолог (1341--1391) и Јован VI Кантакузин (1347--1354), у својим обрачунима ослањале су се на помоћ својих савезника ван граница царства. Цар Јован V рачунао је на помоћ српског цара Стефана Душана (1345--1355), којем је као таоца послао свог млађег брата, деспота Михаила, али и на подршку бугарског цара Јована Александра (1331--1371). Са друге стране, цар Јован VI Кантакузин не по први пут ослањао се на помоћ свог зета, турског емира Орхана (1326--1362). Помоћни одред српске војске, према византијском писцу Нићифору Григори, чинило је 4.000 људи, док Кантакузин сматра да је бројао 7.000. Турска османлијска војска од 10 или 12 хиљада војника вођена Орхановим сином Сулејманом прешла је на европско тло преко Хелеспонта (данас Дарданели). Средином октобра 1352, недалеко од Дидимотике у Тракији, у доњем току реке Марице, код тврђаве Емфитион савезници цара Јована V сусрели су се са Османлијама. Бугари су се одмах на почетку повукли у Дидимотику, избегавши губитке, док су српска коњица коју је предводио казнац Бориловић и византијски одреди цара Јована V претрпели велик пораз. Заповедник српске војске са малим бројем људи успео је да се спасе. Сам цар Јован V није лично учествовао у овом сукобу. Посебан значај ове битке јесте у чињеници да је она отворила могућности за даље несметано продирање Турака Османлија на Балканско полуострво.

ИЗВОР: ВИИНЈ, VI, Бг.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, Историја Византије, Бг 1959; Р. Радић, Време Јована V Палеолога, Бг 1993; Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан -- краљ и цар (1331--1355), Бг 2005.

Д. Јечменица