Прескочи до главног садржаја

ДОВОЉА

ДОВОЉА, манастир Успења Пресвете Богородице, на десној обали реке Таре, код села Премћани у општини Пљевља. Не зна се када је подигнут ни ко је био његов ктитор, а први поуздани податак о манастиру потиче из 1513, када га херцеговачки митрополит Јован ослобађа свих дажбина. Претпоставља се да је био изграђен у XV в., пошто је већ 1536. кадија Мехмед дао дозволу за обнову трошне цркве, за шта је решење издато 1545. У манастиру су у XVII в. боравили монаси, који су у више наврата тражили да се обнове конаци, а 1632/33. обновили су цркву са игуманом на челу. Манастир је више пута био рушен и обнављан, последњи пут је страдао за време устанка 1875, а напуштен је након великог пожара 1886. Богородичин храм је једнобродна грађевина издуженог облика, са полукружном апсидом, куполом над наосом и припратом. У апсиди се налазе три нише, а још једна је на северном зиду источног травеја. Над средишњим травејем се уздиже висока купола, чији је тамбур споља и изнутра кружног облика. Црква је грађена од притесаног кречњака, а сводови од сиге и кречњака. Археолошка истраживања и радови на обнови манастира почињу 1999. Испод урушених делова свода и куполе пронађени су под од камених плоча, фрагменти разнобојног фреско-малтера, а на северној и јужној страни западног зида наоса два већа фрагмента живописа. Године 2007. завршени су радови на обнови храма, а 2008. је након ископавања манастирских конака започета њихова реконструкција. Откривене су три различите фазе у изградњи конака и претпоставља се да најстарија потиче из XV в., пошто су у том делу пронађени уломци грнчарије карактеристичне за то доба.

М. Марковић

Традиција овај храм приписује краљу Милутину (XIV в.). Обновљен је 1833. када је игуман Пахомије изградио ћелије, а 1836. Петар II Његош шаље му књиге добијене од руског цара Николаја I. У њега се 1850. уселила турска војска и нанела штету. Поново је обновљен 1853, али када су Турци 1857. у самом храму обешчастили једну девојку, кнез Данило је наредио да се „црква сажеже", а у ватри је изгорело 11 Арнаута и много рукописа и Србуља. Његов инвентар и књиге разнети су на све стране. Ђ. Бошковић је 1932. фотографисао остатке, описао, урадио скице и предлог обнове. Обнова је почела 1999. крчењем шуме и двогодишњим археолошким ископавањима која су открила стари под у унутрашњости цркве, једну старију олтарску апсиду и 57 гробова. Након завршетка радова на обнови храма освећење је обављено 2008. Конак у стилу планинске куће саграђен је 2018. Звонара је на стубовима. До преноса у Ждребаоник у њему су чуване мошти Св. Арсенија Сремца, због чега су га мештани звали „Црква Св. Арсенија". Код манастира је 1898. саграђена школска зграда, у којој се описмењавало педесетак ученика годишње. Нема братства.

Р. Милошевић

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, Бг II 1903, III 1905, V 1925, VI 1926; М. Кажић, „Турски фермани и наши културно-историјски споменици", Старине Црне Горе, 1975, 5.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Бошковић, ,,Архитектонски споменици на Тари и под Осоговом", ГСНД, 1933, 12; В. Ћоровић, „Манастир Довоља", ГСНД, 1934, 13; Ф. Бајрактаревић, Турски документи манастира Св. Тројице код Плевља, Бг 1935; M. Шупут, Српска архитектура у доба турске власти 1459--1690, Бг 1984; Р. Манојловић, ,,Обновa манастира Довоље: извјештај о радовима током 2001. и 2002. године", ГЗМ, 2002, 3; ,,Радови на обнови манастира Довоља: извјештај за 2006. и 2007. годину", ГЗМ, 2007, 6.