ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ, пјесничка награда коју је установила Задужбина „Десанка Максимовић", основанa 11. II 1999, као један од видова неговања успомене на пјесникињу. Награда се додјељује „за укупан допринос српској поезији" и може се додијелити само једанпут за живота пјесника. Награду додјељује петочлани жири са четворогодишњим мандатом који именује Управни одбор Задужбине, а уручује се у Бранковини на дан рођења Д. Максимовић, 16. маја. Награду чине бронзана статутета Д. Максимовић, рад Александра Зарина, повеља и новчани износ у складу са расположивим средствима Задужбине. Уз награду добитник стиче право да му се о трошку Задужбине штампа књига поезије по сопственом избору, организује округли сто о његовој поезији и објави зборник радова са тог округлог стола. Редослијед ових догађаја, који се редовно одвијају у мјесецу Десанкиног рођења, устројен је тако да добитник награде остаје у фокусу културно-књижевне јавности три године заредом: прве године добија награду, друге године излази му и јавности се представља књига поезије по сопственом избору и организује округли сто о његовој поезији, а треће године објављује се зборник радова са тог округлог стола. Награду Д. М. до сада су добили: Љубомир Симовић (1994), Стеван Раичковић (1995), Миодраг Павловић (1996), Танасије Младеновић (1997), Матија Бећковић (1998), Милован Данојлић (1999), Бранислав Петровић (2000), Борислав Радовић (2001), Слободан Ракитић (2002), Радмила Лазић (2003), Милосав Тешић (2004), Новица Тадић (2005, песник није прихватио награду), Алек Вукадиновић (2006), Слободан Зубановић (2007), Мирослав Максимовић (2008), Рајко Петров Ного (2009), Мирјана Стефановић (2010), Душко Новаковић (2011), Владимир Копицл (2012), Милан Ђорђевић (2013), Петар Пајић (2014), Тања Крагујевић (2015), Мошо Одаловић (2016), Милан Ненадић (2017), Ана Ристовић (2018), Војислав Карановић (2019) и Томислав Маринковић (2020).

С. Тутњевић