ДОЈКИНЦИ

ДОЈКИНЦИ, старопланинско село удаљено око 35 км североисточно од Пирота. На сеоском гробљу налази се црква посвећена Св. Николи из XVI или XVII в. То је једнобродна грађевина, полуобличастог свода, са полукружном олтарском апсидом. Зидана је притесаним каменом и препокривена каменим плочама. На њеној западној страни средином XIX в. дозидана је припрата. Делимично укопана у земљу, својим архитектонским склопом припада сеоским поствизантијским црквама. Првобитни живопис из времена изградње храма видљив је у доњим деловима зида aпсиде. Цркву је изнова осликао 1847. зограф Јаначко Станимиров из села Брезе, под надзором попа Јована из Росомача. Ктитори су били житељи села Д. и Брлога. На јужној и северној страни наоса су стојеће фигуре светитеља, изнад њих медаљони са попрсјима светитеља, два реда сцена из библијске историје и медаљони са попрсјима пророка. На своду су Христос из Вазнесења, Анђеоске силе пред престолом Господњим и Бог Саваот. У конхи апсиде је Христос Велики архијереј. На западном зиду су сцене из циклуса Генезе, изнад њих су две сцене из Апокалипсе и ктиторски натпис, а у највишој зони Преображење окружено двојицом јеванђелиста. Међу светима у најнижој зони насликан је и Георгије Нови. У припрати је на источном зиду Страшни суд. Посебно је занимљива фигура Св. Христофора са пасјом главом, као и представа Страшног суда. Новије сликарство одлично је сачувано и припада зографским остварењима приучених сеоских сликара. Иконе на олтарској прегради радио је крајем XIX в. зограф Адам Јанков из Дебра. У црквеној порти поред звонаре, саграђене 1899, налази се приземна, економска грађевина, подигнута у духу народног неимарства. У њој је у почетку била смештена дојкиначка школа. У новије време је обновљена и данас служи као конак, са кухињом и трпезаријом. На цркви, која је проглашена за културно добро 1984, вршени су конзерваторски радови 1993. и 1995.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ракоција, Манастири и цркве јужне и источне Србије, Ниш 2013; И. Гергова, ,,Яначко Станимиров от Брезе", Проблеми на изкуството, 2016, 4.

М. Ракоција