ДОЊИ ВАКУФ

ДОЊИ ВАКУФ, град у јужном дијелу Босне, у Федерацији Босне и Херцеговине, смјештен у горњем дијелу долине ријеке Врбас, на сјеверној периферији њеног проширеног дијела -- Скопљанске котлине. На том мјесту Врбас са десне стране прима притоку Оборачку ријеку, а са лијеве стране Прусачку ријеку. Долином Оборачке ријеке води пут према истоку, који долину Врбаса спаја са долином Босне, док пут који води долином Прусачке ријеке има локални значај. Долином Врбаса води значајнији пут који повезује Панонску низију са Босном, Херцеговином и средњим дијелом Далмације. На раскрсници два пута формирано је градско насеље. О његовој ранијој историји се мало зна. Вјероватно је постојало у средњевјековној жупи Ускопље као Доњи Нови. Први поузданији знаци везани су за градњу џамије Ибрахим-бега Малкоча 1572. у муслиманској чаршији. Град је формиран на сјеверној периферији Скопљанске котлине на десној страни ријеке и ширио се дуж суженог дијела долине Врбаса и дуж доњег дијела долине Оборачке ријеке. На тај начин добио је радијалну форму и не много изразит мрежаст распоред улица. Послије II свјетског рата, када је стара чаршија почела да добија савремене градске функције, Д. В. се проширио према југу по ширем дијелу долине Врбаса и на лијевој страни ријеке гдје су изграђена постројења великог дрвног комбината и творница гипса.

Д. В. је центар општине којој припада 67 села. Она су по правилу мала и 1991. само је једно имало више од хиљаду становника (Прусац 1.756). Тада је општина имала укупно 24.544 становника, од којих су 55% били Муслимани, 38,8% Срби и 2,8% Хрвати. У Д. В. живио је 8.771 становник, 60,7% Муслимана и 29,8% Срба. Током грађанског рата Срби су прогнани са тог подручја. Године 2013. у граду је живјело 14.739 становника.

ЛИТЕРАТУРА: Доњи Вакуф, Доњи Вакуф 1982.

М. Станојевић