Прескочи до главног садржаја

ДЕВРЊА, Милутин

ДЕВРЊА, Милутин, књижевни критичар, универзитетски професор (Карловчић, Срем, 4. IX 1912 -- ?, 9. VIII 1977). Богословију завршио у Сремским Карловцима и Битољу, а Богословски факултет у Београду 1938. Био је уредник Студентских новина (1938), а до 1941. радио као професор веронауке у београдској гимназији „Краљ Александар". Бавио се књижевном критиком и публицистиком борећи се против левичарских идеја и социјалне књижевности, а најзначајнији подухват у том периоду било је његово учешће у издавању Целокупних дела Момчила Настасијевића (приредио Есеје, 7. књигу Целокупних дела, Бг 1939. и саставио биографију, 9. књига, Бг 1940). Од 1941. до 1945. био је ратни заробљеник у Немачкој, а после ослобођења вратио се у Југославију. Због неслагања с комунистичким режимом, септембра 1946. бежи преко границе у Италију тражећи политички азил. У марту 1947. из Италије прелази у Француску и на Православном богословском институту „Св. Сергија Радоњешког" у Паризу пријављује докторске студије, да би 1949, радећи за француску владу, прешао у француску окупациону зону Западне Немачке. Почетком 1951. сели се у САД где је радио као уредник Американског Србобрана (1952--1953). Јуна 1959. дипломирао на Western Reserve University у граду Кливленду, у држави Охајо, а потом као магистар књижевности радио у Народној библиотеци у Кливленду, а од 1960. у библиотеци Универзитета у Бафалу. Ту је 1972. докторирао на тему Схватања људске егзистенције у раним делима Ф. М. Достојевског (прир. Ж. З. Јелић, Бг 2002). Посветио се изучавању стваралаштва Достојевског и А. Солжењицина, о којима је држао предавања на Њујоршком државном универзитету у Бафалу. Приредио је збирке поезије Владислава Стојковића Вратићу се (Земун 1934) и Севастијана Путника Крици Божјег црва (Земун 1941), као и антологију песника у избеглиштву Српски бисери -- двеста педесет најлепших песама српске лирике (Хановер 1949). У заоставштини су остали његови рукописи Последњи дани живота покојног владике Николаја, Шизма бившег владике Дионисија и Мемоари ратног заробљеника бр. 10873 из Сталага XIIIБ. Идеолошка позиција хришћанског и антикомунистичког мислиоца учинила је да у социјалистичком периоду његово дело буде потпуно занемарено (изузетак је збирка полемика и памфлета у српској књижевности 1917--1943. Зли волшебници, Бг -- Н.Сад 1983, коју је приредио Г. Тешић), а занимање и публиковање његових дела почиње тек у транзиционом добу (Земља преварена: огледи о књижевности и култури, прир. В. Димитријевић и Ж. З. Јелић, Бг 2007). Д. је под неразјашњеним околностима изгубио живот у саобраћајној несрећи.

ДЕЛА: приповетка: Одбегла, Алексинац 1929; роман: Монахиња, Бијело Поље 1930.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Карапанџић, Духовно стваралаштво српске емиграције, 1--2, Мелбурн 1978; Српске органске студије, V, 4, 2003, 3.

В. Димитријевић