ДУНЂЕРСКИ, Ленка

ДУНЂЕРСКИ, Ленка, добротвор (Србобран, 21. XI 1870 -- Беч, 21. XI 1895). Pођена у чувеној новосадској породици велепоседника и индустријалца Лазара Дунђерског и његове жене Софије, рођ. Георгијевић. Била је заштитница уметности и иницијатор изградње „Дунђерсковог позоришта" у Новом Саду. Бавила се хуманитарним радом и прикупљањем новца у добротворне сврхе. Школовала се у Бечу и Будимпешти, учествовала у добротворним концертима као извођач и организатор. Њена прерана и изненадна смрт инспирисала је песника, породичног пријатеља и кума Лазу Костића да у сећање на њу напише песму „Santa Maria della Salute". Исидора Секулић ју је описала у својим сећањима као фасцинантну девојку на коњу. Књижевни критичар Милан Кашанин написао је неколико расправа о њеном утицају на Костићеву поезију. Романтична прича о несрећној љубави између Ленке и Костића настала је у каснијем периоду и послужила је као инспирација различитим уметницима. О Ленки су писане књиге, расправе, рађене ТВ емисије. Ленкини родитељи су после њене смрти основали хуманитарни фонд са њеним именом, којим је располагала србобранска црквена општина. У Србобрану је 2006. установљена књижевна награда „Ленкин прстен", која се додељује сваке године за најлепшу љубавну песму написану на српском језику. Овај догађај је пропраћен различитим културним манифестацијама средином новембра поводом датума њеног рођења и смрти. Стеван Тодоровић урадио је њен портрет, а сачувано је неколико њених фотографија: у јахаћој ношњи са цилиндром, у народној ношњи и балској хаљини, као и две породичне фотографије из раног детињства.

ИЗВОРИ: РОМС; Весник, 1. XII 1895; Ново време, 15. XI 1895.

ЛИТЕРАТУРА: М. Кашанин, Дневник -- Л. Костић, Бг 1955; В. Петровић*, Лаза Костић и романтика*, СД, 6, Н. Сад 1958; Ј. Скерлић, „Романтичарски дух"; И. Секулић, „Лаза Костић", у: Српска књижевност у књижевној критици, Бг 1972; М. Лесковац, О Лази Костићу, Бг 1979.

В. Димитријевић