ДАМЈАНОВИЋ, Милан

ДАМЈАНОВИЋ, Милан, правник, судија, преводилац (Ћуприја, 1838 -- Београд, 28. XII 1891). Гимназију и Лицеј завршио у Београду, а потом је 1860--1862. обављао чиновничке послове: писар управе Вароши Београда, канцелиста Апелационог суда за грађанска дела, регистратор суда Вароши Београда. Од 1862. до 1865. студирао правне науке у Хајделбергу, Берлину (слушао предавања К. Митермајера и А. Ф. Бернера) и Паризу. После повратка са студија био је писар Касационог суда, а потом секретар Министарства правде (1866--1869). Именован је за управника београдског Казненог завода и ову дужност обављао скоро шест година. Постављен је 1875. за председника (првостепеног) Суда у Неготину, а марта 1881. за судију Касационог суда, у којем звању је и пензионисан 1890. Као председник Суда у Неготину био је два пута у Комисији за утврђивање и исправљање границе с Бугарском, после српско-турских ратова 1876--1878, и владин комесар, после примирја у овим крајевима. Као управник Казненог завода у Београду, под утицајем својих професора пенолога Митермајера и Бернера, проучавао је системе извршења казнених санкција ради њиховог побољшања. С тим циљем обилазио је казнене заводе у Немачкој, Белгији и Аустроугарској. О извршењу казнених санкција написао је више чланака и студија, а у то време био је један од ретких правника који се тиме научно бавио. Преводио студије Митермајера, Бернера, Ч. Бекарије, Нибера.

ДЕЛА: „На шта ваља пазити при бирању места за апсанска заведења?"; „Рад осуђених"; „Апсанска школа", Судски лист, 1869; „Поглед на београдски казн. завод за годину 1869", Српске новине, 1883, 58--98,; „Погледајмо опет мало на наше казн. заводе!", Бранич, 1887, 1; „Поглед на вршење полицијског надзора", Бранич, 1888, 2.

ЛИТЕРАТУРА: „Помен Милану Дамјановићу", Правник, 1, 1--6, јануар--јун 1892.

И. Бабић