ДРАГОВИЋ, Вукашин Вук

ДРАГОВИЋ, Вукашин Вук, новинар (Це-тиње, 16. VIII 1900 -- Београд, 21. V 1974). Завршио је Правни факултет у Београду 1934, а након школовања, током којег је научио француски и руски језик, одлучује да се посвети новинарском позиву. Почео је да се бави новинарством 1926. као извештач београдске Политике, па релативно брзо стиче афирмацију. Политика га 1930. шаље на веома значајно место дописника из Париза, где се истакао извештајима о политичкој и друштвеној ситуацији, али и изврсним текстовима из области културе афирмишући наше уметнике који су живели и радили у француској престоници. По повратку у земљу ангажовао се око оснивања Ошишаног јежа и Усмених новина, које су биле орган новинарског струковног удружења. Доживео је прави прогон 1938. када је након соколског слета у Прагу, након денунцијације, почео оркестрирани напад на њега. Посебно се у том некоректном поступку, који је резултирао његовим отпуштањем из Политике 1939, истакао шеф Централног пресбироа Коста Луковић. Новинарска организација стала је у заштиту Д. и новинарског дигнитета: Суд части донео је 15. V 1939. одлуку да се Луковић због поменутог прогона брише из чланства Београдске секције Југословенског новинарског удржења. За време II светског рата Д. је због левичарског опредељења био затворен у логору у Албанији, а затим у Италији. Из логора је побегао 1943. и пошто је успео да се пребаци на Вис, постао шеф Централног пресбироа тадашње партизанске владе -- Комитета националног ослобођења Југославије. После ослобођења Београда помогао је око покретања Политике, а затим је постављен за аташеа за штампу у Паризу, одакле је на пречац пензионисан 1950. у време кризе са ИБ-ом. Након тога ангажовао се у Историјском одељењу Српске академије наука, а за историју нашег новинарства значајан је као аутор књиге Српска штампа између два рата (Бг 1956), која представља незаобилазно штиво за истраживање периодике на српском језику од 1915. до 1945. Пре II светског рата написао је и објавио књигу СССР: Савез совјетских Социјалистичких Република (Бг 1940), а значајна су и његова послератна дела Џон Рид у Србији и Метеорски животни пут Џона Рида (Цт 1975) у којима се даје анализа живота и рада једног од највећих репортера у историји светске журналистике.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Два века српског новинарства, Бг 1992.

В. Баровић