ДИМИТРИЈЕ (Крестић/Крстић)

ДИМИТРИЈЕ (Крестић/Крстић), архимандрит (Ириг, 26. X 1762 -- манастир Крушедол, 2. III 1843). Старешина Крушедола, строг испосник и добар појац, један од реформатора српског црквеног појања. У манастир Крушедол ступио 1775. и био поверен старцу Теофилу (Павловићу) за ђака и послушника, који га, увидевши његов дар за црквено појање, шаље једном грчком даскалу у Суботиште да изучи грчко црквено појање (1776--1777). Замонашен је у Крушедолу 1780, за јерођакона рукоположен 1781. од митрополита Мојсеја (Путника), а за јеромонаха 1784. од Викентија (Поповића). После обављања дужности еклесијарха и економа у Крушедолу, постао је 1786. намесник, а 1807. игуман. Чином архимандрита одликован је 1812. од стране митрополита Стефана (Стратимировића). Уживао је пуно поверење митрополита и био добро упућен у стање Срба на простору монархије, али и у устаничкој Србији. Присуствовао је 1815. примопредаји студеничких драгоцености са моштима Стефана Првовенчаног, које су монаси из Србије донели у манастир Фенек. Са старешинама фрушкогорских манастира 1815. оснива и уређује монашку школу у Крушедолу. Радио је на обнови манастирског комплекса, а 1826--1830. обнавља конаке, келије, трпезарију, степениште, као и унутрашњост и иконостас манастирског храма. Установио инвентар библиотеке и ризнице. Поклонивши манастиру сребрну дарохранилницу, фелон, епитрахиљ, појас, наруквице, ђаконски стихар и орар, уписао се у манастирске добротворе. Био је члан Митрополитске конзисторије, Апелаторије и члан Суда сремске жупаније. На Народно-црквеном сабору 1837. представљао је Карловачку архиепископију. Допринео је оснивању читаонице у Иригу (1841). У музеју СПЦ налази се његов портрет који је 1838. урадио Јован Поповић. Предавао је у Карловачкој богословији и утицао на развој црквеног појања које је редиговао по инструкцијама митрополита, дотеравши грчко појање по српском укусу, што је касније послужило за формирање чувеног карловачког појања. Његова реформа позната је као „старо карловачко појање". Написао је историју фрушкогорских манастира коју је прво објавио у Српском народном листу (1839), а потом као засебну књигу (Споменъ древности фрушкогорскихъ монастырей, наипаче монастыра Крушедола, Н. Сад 1840).

ИЗВОР: Д. Руварац, „Слово надгробно в чест пречестњејшег Господина Димитрија Крестића, архимандрита крушедолског, дне 11. марта 1843. умершег", СрС, 1904, 16.

ЛИТЕРАТУРА: А. Поповић, „Српско народно црквено пјеније", Календар Српске православне епархије бачке, Н. Сад 1944; Л. Мирковић, Православна литургика, I, Бг 1965; Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Бг 1993.

Р. Милошевић