ДИЈАЛЕКТИЗАМ

ДИЈАЛЕКТИЗАМ, територијално ограничена, нестандардна лексема. Језик и његов лексикон раслојавају се према различитим критеријумима. Најчешће се разликују три основна типа раслојавања језика -- територијално, социјално и функционално. Територијалним раслојавањем српског језика настају дијалекти, а у оквиру дијалекатског лексикона, по критеријуму распрострањености, настаје различита нестандардна лексика: локализми, д., регионализми, провинцијализми. Лексика српског језика се разврстава и с обзиром на сферу њене употребе, и то на историзме, архаизме, неологизме, д. и термине. Д. се, као нпр. и жаргонизми, издвајају по критеријуму (не)стандардизованости у односу на архаизме и историзме, који су повезани по временском критеријуму. Д. су речи чија је употреба ограничена на одређено језичко подручје, најчешће на дијалекат који није ушао у стандарднојезичку основицу српског језика, или је у питању уско локална лексика са неког дела територије двају новоштокавских дијалеката. Д. се могу јавити у говорном и у писаном језику, при чему се у првом случају ради о разговорном супстандардном идиому, док је у другом случају реч о језику уметничке књижевности. У разговорном језику најчешће је у питању спонтана употреба д., док се у књижевном делу они користе свесно, са циљем уверљивије карактеризације ликова и постизања веће аутентичности описиваних збивања и средине. Д. се од нормираних лексема могу разликовати по своме гласовном склопу (нпр. поприка, гвири, еве), по морфолошким (нпр. они волу, скини с нога) и творбеним (нпр. мужје) карактеристикама, по значењу (нпр. процеп 'део запрежних воловских кола', нишан 'прошевина'). Потпуни лексички д. имају своје синониме у књижевном језику, али се од њих разликују целокупним својим изразом (нпр. вунија 'левак', такши 'слабији, лошији'). Могу се издвојити и тзв. етнографски д., лексеме којима се у појединим српским крајевима именују појмови из области материјалне, духовне и социјалне културе (нпр. лажља 'учесник у свадби који шалама забавља госте', забијачка 'свињокољ').

ЛИТЕРАТУРА: М. Симић, „Дијалекатска лексика и њен однос према књижевној лексици", у: Лексикографија и лексикологија. Зборник радова, Н. Сад -- Бг 1984; M. Радовановић, Социолингвистика, Н. Сад 1986; Ж. С. Станојчић, Граматика српског књижевног језика, Бг 2010.

С. Милорадовић