ДИМИТРИЈЕВИЋ, Милан С.

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Милан С., астроном, физичар (Лесковац 24. VIII 1947). Дипло-ирао астрономију 1972, а физику 1973. на Природно-математичком факултету у Београду. Ту је магистрирао 1976, а докторирао 1978. Ради у Институту за физику у Београду 1974--1978, 1983--1984; Институту за примењену физику 1978--1983, на Астрономској опсерваторији 1984--2012. Савезни министар за науку, технологију и развој 1993--1994. Директор Астрономске опсерваторије 1994--2002. Научни радови Д. су првенствено из области астрономије, али и из одређених области физике, примењене математике, информатичких технологија и историје и филозофије природних наука. Као нову научну област у српској астрономији, увео је теоријско проучавање облика линија у звезданим спектрима и, у сарадњи са А. А. Михајловим, истраживање утицаја атомских и молекуларних сударних процеса на оптичке карактеристике звезданих атмосфера.

Најзначајнија научна достигнућа Д. има у области спектроскопије звездане и лабораторијске плазме. У неколико радова, заједно са Н. Коњевићем, В. Кршљанином и Л. Ч. Поповићем формулисао је и разрадио модификовани семиемпиријски прилаз за прорачун параметара спектралних линија проширених Штарковим ефектом. Овај прилаз је нашао широку примену у астрономији и физици. Такође је разрадио и тестирао више различитих апроксимативних прилаза за прорачун и процену параметара спектралних линија, проширених сударима са наелектрисаним честицама, погодних за различите ситуације које се срећу у звезданим атмосферама. Истраживања профила линија вишеструко наелектрисаних јона су често прва систематска теоријска истраживања овакве врсте, а одређивање профила резонантне линије литијума у оквиру метода јаке спреге остало је до 1999. једина квантно-механичка анализа Штарковог ширења једне неводоничне линије неутралног атома (и N. Feautrier, S. Sahal-Brechot, „Comparison Between Quantum and Semiclassical Calculations of the Electron Impact Broadening of the Li I Resonance Line", Journal of Physics B, 14, 1981). Спајањем и повезивањем више компјутерских програма, заједно са Н. Бен Несибом из Туниса и С. Сахал-Брешо из Париза, остварио је ab initio прорачун параметара Штарковог ширења, полазећи од квантних бројева и атомске структуре. Заједно са С. Сахал-Брешо направио међународну базу података о Штарковом ширењу спектралних линија STARK-B, у коју су укључени њихови резултати. Резултати истраживања регуларности и систематске трендове параметара ширења спектралних линија дају нов метод за једноставну интерполацију података потребних за моделирање преноса зрачења и непрозрачности у случају звездане плазме, као и за разраду теоријских модела звезда. Д. је показао да механизам Штарковог ширења спектралних линија може да буде значајан за анализу и синтезу звезданих спектара и моделирање звезданих атмосфера, а истражио је и то при каквим условима и код којих класа звезда он највише долази до изражаја. Заједно са А. А. Михајловим истраживао је утицај јон-атомских сударних процеса са формирањем квазимолекуларног комплекса, на емисију, апсорпцију и рекомбинацију у атмосферама хладних звезда и код белих патуљака, те показао да група, до ових радова занемариваних, процеса мора бити узета у обзир код моделирања атмосфера хелијумом богатих белих патуљака и неких слојева Сунчеве атмосфере.

Д. је дао значајан допринос проучавању историје астрономије код Срба, посебно анализирајући дела Милутина Миланковића и Ђорђа Станојевића, али је, у сарадњи са Евстратијем Теодосијуом и Василијем Маниманисом из Атине, истраживао и дела византијског астронома Нићифора Григоре, Василија Великог, Риге од Фере, пресократовских философа, појам бесконачног, развој хелиоцентричке идеје, од Орфичких химни, преко питагорејаца и Аристарха до цара Јулијана, астрономску тематику у Илијади и Одисеји, звезду Сиријус у античкој литератури, као и космичке мотиве у српској средњовековној нумизматици. У раду „Problems of Calendar Reform and Easter Date Determination and a Proposition to the Serbian Orthodox Church made by Đorđe Stanojević" (Transdisciplinary Studies, 2011, 1) приказао је један од покушаја реформе календара. Од 2009. придружени је сарадник Париске опсерваторије у Laboratoire d'Etudes du Rayonnement et de la Matière en Astrophysique. Предавач на европским Астромундус мастер студијама на Универзитету у Инсбруку. Руководио је међународним пројектима са Париском опсерваторијом, Универзитетима у Лондону, Дарему и Атини, Институтом за теоријску астрономију у Москви и Институтом за астрономију у Софији. Руководилац је српског дела великог међународног пројекта за стварање европског Виртуелног центра за атомске и молекуларне податке, првенствено за потребе моделирања звезданих атмосфера, иначе првог пројекта Европске уније у астрономији у Србији. Резултати српског дела овог пројекта су такође део Српске виртуелне опсерваторије, пројекта чији је иницијатор са Дарком Јевремовићем и Луком Ч. Поповићем. Копредседник Радне групе за сударне процесе Међународне астрономске уније, члан Управе Евроазијског астрономског друштва и члан Савета Европског астрономског друштва. Председник Друштва астронома Србије од 2008. Председник Астрономског друштва „Руђер Бошковић" 1982--2005, о којем је писао у „70 Years of Astronomical Society 'Rudjer Bošković'. An Interesting Experience in Astronomical Education, Popularization and Organization of Astronomer Amateurs, in Teaching and Communicating Astronomy", European Astronomical Society Publications Series, 2005, 16. Главни и одговорни уредник часописа Васиона 1985--2004, Serbian Astronomical Journal и серије Publications of the Belgrade Astronomical Observatory 1987--2002. Коаутор (са А. С. Томићем) уџбеника Астрономија за гимназију (Бг 2008) који је преведен на албански и македонски. Аутор књига Астрономска спектроскопија (Бг 1998) и Српски астрономи у индексу научних цитата у XX веку (Бг 2005), објавио је серије Истраживање облика спектралних линија у Југославији и Србији, I--V (Бг 1990 --2001), Београдска астрономска опсерваторија" у годинама од 1995. до 2000.

Од 1972. објављује песме у периодици, аутор је збирки Песме (Бг 2003, преведена на бугарски), Космички цвет (Бг 2003). Приредио је збирку песама савремене бугарске поезије Пред звезданим вратима (Бг 2015). Добитник награде за научни рад Астрономске опсерваторије 1996. и 2002. Национални савет за научни и технолошки развој му је 2009. доделио звање заслужног научника.

ДЕЛА: и Н. Коњевић, „Stark Widths of Doubly- and Triply-Ionized Atom Lines", Journal of Quantitative Spectroscopy and Radiative Transfer, 1980, 24; и А. А. Михајлов, „Influence of Ion-Atom Collisions on the Absorption of Radiation in White Dwarf", Astronomy and Astrophysics, 1992, 256; и L. Č. Popović, „Modified Semiempirical Method", Јournal of Applied Spectroscopy, 2001, 68; коаутор, „The Flux Ratio of the [OIII] λ λ 4959, 5007 Lines in AGN: Comparison with Theoretical Calculations", Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 2007, 374; коаутор, „Astronomy and Constellations in Iliad and and Odissey", Journal of Astronomical History and Heritage, 2011, 14, 1.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Цветковић, „Милан С. Ди-митријевић -- Научник светског гласа и имена", Наша реч, 2012, 1--2, 3--4; „Астроном -- песник -- друмовник Милан С. Димитријевић", Публикације Астрономског друштва, 2015, 14.

В. Марић; А. Николић