Прескочи до главног садржаја

ДАКОВИЋ, Марко

ДАКОВИЋ, Марко, адвокат, политичар (Грахово, 20. II 1880 -- Атина, 15. IV 1941). Правни факултет завршио у Београду, стичући током студија углед вође напредне црногорске омладине. Као један од оснивача Удружења ђака из Црне Горе, а потом и Клуба црногорске студентске омладине, који су се противили владарској самовољи књаза Николе Петровића, више пута је био жртва његовог режима. Због оптужбе да је био међу одговорнима у тзв. Бомбашкој афери (1907) осуђен је у одсуству, али је успео да избегне казну. У Црну Гору се вратио 1913, када су амнестирани политички кривци. За време I светског рата сматран је идејним представником свих присталица безусловног уједињења Црне Горе са Србијом, а на остварењу те идеје радио је и током интернације у логору Карлштајн. У време одржавања подгоричке Велике народне скупштине, новембра 1918, на којој је донета одлука о уједињењу и свргавању династије Петровић, био је на путу за Црну Гору. Ипак, изабран је за народног посланика и за једног од петорице чланова Извршног одбора, којем је поверено управљање земљом док се уједињење не спроведе у дело. У Привременом народном представништву, првој скупштини југословенске државе (1919--1920), био је један од дванаесторице представника Црне Горе. Партијски неопредељен, припадао је Удружењу посланика ван странака, које се изјаснило против пружања политичке подршке сваком режиму који не би осигурао услове за парламентаран поредак. Сам се рано повукао из политичког живота, одбијајући да се кандидује већ на скупштинским изборима 1920, што је често тумачено његовим разочарењем у уједињење. Политици се вратио после мартовског пуча 1941. приставши да уђе у владу генерала Душана Симовића као министар без портфеља. Погинуо је несрећним случајем приликом евакуације владе.

ИЗВОРИ: Д. Јовановић, Људи, људи..., Медаљони 46 умрлих савременика са фотографијама, Бг 1975; Б. Кризман (пр.), Југославенске владе у избјеглиштву 1941--1943. Документи, Бг--Зг 1981; Ј. Р. Бојовић, Подгоричка скупштина 1918. Документа, Г. Милановац 1989.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ћетковић, Ујединитељи Црне Горе и Србије, Дубр. 1940; Д. Вујовић, Црногорски федералисти 1919--1929, Тг 1961; Н. Ракочевић, Црна Гора у Првом свјетском рату 1914--1918, Цт 1969; Б. Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији (1919--1929), Бг 1979; Историја српског народа, VI--1, Бг 1983; М. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848--1918, Пг 2000; П. Војиновић, Положај Црне Горе у Југославији и погледи црногорске интелигенције (1918--1941), Бл 2001.

М. Радојевић