ДЕРОЊЕ

ДЕРОЊЕ, село у југозападном делу Бачке, на граници три геоморфолошке целине. Смештено је на дилувијалној тераси. Уз његову западну границу налази се фосилно корито реке Мостонге (лева притока Дунава), чије су воде усмерене кроз канал прокопан око 500 м западно од села. На другој страни корита су алувијална раван Дунава и алувијална тераса јужно од ње. Кроз село пролази пут Бачка Паланка -- Сомбор. На њему, 7 км североисточно од Д., налази се општинско средиште Оџаци, а 7 км према југу мали град Бач. На западној периферији села је железничка пруга Бачка Паланка -- Сомбор, на којој је саобраћај обустављен 1987. Насеље има основу правоугаоног облика, издужену уз пут за Оџаке, а распоред улица је решеткаст са малим деформацијама на северној периферији. Први пут се помиње средином XVII в., а крајем истог века било је расељено. Обнављају га 1787. Срби који су по наредби калочког надбискупа исељени из Бача. Тада су Д. имале 1.118 становника. Крајем XVIII в. почиње насељавање Немаца који су пред I светски рат чинили готово трећину популације. Крајем II светског рата немачко становништво се иселило и на њихово место досељени су колонисти, највећим бројем из јужног дела Србије. До 1953. број становника је порастао на 3.337, после чега је уследила регресија. Године 2011. било је 2.487 становника, од којих 82,3% Срба и 14% Рома. У пољопривреди било је упослено 39,2% економски активног дела популације, а неаграрно становништво највише је радило у индустрији и трговини, углавном у околним градовима. У центру села налазе се две цркве, основна школа и задружни дом. Ван овог компактног дела насеља је дугачка улица на западној страни фосилног корита Мостонге. Северно од села налази се велико економско двориште земљорадничке задруге.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Плеша, Општина Оџаци -- географска монографија, Н. Сад 1976; С. Ћурчић, Насеља Бачке: географске карактеристике, Н. Сад 2007.

С. Ћурчић