Прескочи до главног садржаја

ДРАГОВИЋ, Милан

ДРАГОВИЋ, Милан, лекар, хирург, универзитетски професор (Андријевица, 5. IX 1933 -- Београд, 30. IX 2009). Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1960. Специјалистички стаж из опште хирургије провео је у КБЦ „Др Драгиша Мишовић" и ВМА. Специјалистички испит је положио 1967. Две године радио је на Хируршком одељењу болнице у Иванграду, а затим је прешао на Онколошки институт у Београду и 1971. изабран у звање асистента на Катедри хирургије Мед. ф., да би после краћег времена прешао на Клинику за хирургију КБЦ „Др Драгиша Мишовић", где је био начелник клиничког одељења и начелник експерименталне хирургије. Докторску дисертацију под називом „Хемодинамски поремећаји при оклузији периферних крвних судова" одбранио је на Мед. ф. 1973. У звање редовног професора изабран је 1989. Био је хирург широког дијапазона. Бавио се грудном, абдоминалном, ендокрином и хирургијом дојке. Посебно велик допринос дао је развоју лапароскопске хирургије на Клиници за хирургију КБЦ „Др Драгиша Мишовић" и у неколико градова бивше Југославије. Извео је велик број лапароскопских операција жучне кесе и објавио више публикација из ове области. Залагао се за оперативну радикалност малигних тумора. Бавио се и експерименталном кардиохирургијом, вршећи ресекције миокарда код паса. Развио је сопствени експериментални модел изазивања акутног панкреатитиса код експерименталних животиња. Објавио је око 120 радова и неколико књига: Ургентна хирургија (гл. уредник, Бг--Зг 1984), Оперативна хирургија (коаутор, Бг--Зг 1987), Мала хирургија (и Б. Зоговић, Бг--Зг 1989), Савремена клиничка хирургија (Пг 2003). У књигама Основи хирургије I дeо (Бг 1994) и Уџбеник из хирургије (Бг--Зг 1998) био је аутор више поглавља и уредник са З. Герзићем. Објавио је и књигу Амбулантна хирургија (коаутор, Бг 2006), Ургентна и ратна хирургија (и М. Тодорић, Бг 1998). Био је талентовани цртач, па је све своје књиге богато илустровао јако успелим и едукативним цртежима, што је било нарочито важно за студенте, специјализанте и специјалисте хирургије и анестезиологије. За дописног члана ЦАНУ изабран је 1996. Пензионисан је 1998. Након тога неколико година је радио у КЦ Црне Горе. Све време био је активни члан Хируршке секције СЛД, на чијим састанцима је поднео више саопштења. Био је члан и Медицинске асоцијације САД.

ЛИТЕРАТУРА: Билтен Универзитета у Београду, 1971, 94; Ко је ко у Србији `96, Бг 1996; Р. Чоловић, Хроника хирургије у Србији, Бг 2002; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг --Торонто 2005.

Р. Чоловић