ДЕСПОТОВИЋ, Јован
ДЕСПОТОВИЋ, Јован, историчар уметности, ликовни критичар (Београд, 16. IV 1952). Дипломирао 1976. историју уметности на Филозофском факултету у Београду, код проф. Лазара Трифуновића. Радио на Факултету примењених уметности као библиотекар (1980--1981), у Музеју савремене уметности у Београду као кустос галерија-легата, у Салону МСУ и збирки скулптуре, а био и шеф Одељења уметничких збирки и изложби (1981--2001). У Министарству културе Републике Србије 2001--2004. био помоћник министра за заштиту културних добара и руководилац Сектора за очување културне баштине у Координационом центру за Косово и Метохију. Од 2004. био је одговорни уредник Културно-информативне редакције Трећег програма Радио Београда. Био је консултант за културу Фонда за Отворено друштво (1993--1994), уредник ликовног програма Центра за културну деконтаминацију (1995--2000), саветник у Аукцијској кући „Мадл'Арт" (2005--2012) и уметнички консултант Мадлене Цептер (од 2012), сарадник УНХЦР-а за прогоњене уметнике (1999--2000) и члан експертске мреже Г17 ПЛУС (1999‒2002). Од 2014. до 2015. био је директор МСУ у Београду. Бави се модерном и савременом уметношћу, теоријским и критичким приказима ликовног и визуелног стваралаштва, посебно постмодернизма и културне политике. Објавио је велик број чланака, критичких осврта, есеја у дневној штампи и периодици. Приредио је близу 300 ауторских и других изложби у Србији, региону и иностранству. Оснивач је и уредник часописа Свеске (Друштва историчара уметности Србије), Момент, Време уметности, Трећи програм Радио Београда, Мадл'Арт, Магазин (електронско издање) Аукцијске куће „Мадл'Арт". Један је од оснивача Награде „Лазар Трифуновић" за ликовну критику (1992) и Награде „Мића Поповић" за ангажовану уметност (1997). Био је југословенски селектор на 22. Бијеналу у Сао Паолу (1994). Члан је Интернационалног удружењa уметничких критичара (АICА) од 1986. Добитник је Награде „Лазар Трифуновић" за ликовну критику (2000).
ДЕЛА: и Ј. Денегри, Вера Божичковић Поповић, Бг 1984; Светомир Арсић Басара, Бг 1984; Сретен Стојановић 1898--1960, Бг 1998; Нова слика, Бг 2006; Живојин Турински 1958--1967, Бг 2007; Милена Јефтић Ничева Костић, Бг 2010; Јосиф Видојковић, Ва 2011.
Ж. Гвозденовић