ДВОЈЕЗИЧНА НАСТАВА

ДВОЈЕЗИЧНА НАСТАВА, настава на два језика, при чему се један део редовног наставног плана и програма остварује на српском/матерњем језику а други део на неком страном језику. У склопу такве, билингвалне наставе ученици уче градиво у истом обиму и према истим критеријумима као и ученици који наставу прате само на српском/матерњем језику. Када је реч о мањинским националним заједницама, њима је омогућена настава на три језика (трилингвална): на матерњем, односно језику мањинске националне заједнице, на српском као језику већинског народа и на изабраном страном језику. У оба случаја поједини наставни језици се не искључују, него се допуњавају. Д. н. у земљама Европске Уније практикује се још од 80-их година прошлог века и временом је постајала све популарнија. У Републици Србији, на нивоу основног и средњег образовања, практикује се у виду огледа или педагошког експеримента од 2004/05, а у припремним групама предшколског васпитања и образовања (на узрасту између пет и по и седам година), такође у виду експеримента, од септембра 2010. Без обзира на то што је још увек реч о експерименталним покушајима, у Републици Србији иде се ка томе да се поред рада образовних институција само на српском/матерњем језику устали и могућност слободног избора д. н., односно двојезичног предшколског васпитања и образовања.

Зависно од модела за који се основне или средње школе определе, у двојезичним одељењима (од 20 до 25 ученика, минимално 15) треба да се наставом на страном језику реализује најмање 30--45% годишњег фонда часова или око десет часова у току једне радне недеље. Иако је двојезично васпитање и образовање, односно настава, могуће на свим узрастима предшколског васпитања и образовања, односно у свим разредима основне и средње школе, у досадашњој пракси претежно се остваривала на нивоу припремних предшколских група, у основној школи у VII и VIII разреду, а од средњих школа у гимназији. Основношколци су по својој жељи могли да се укључују у двојезична одељења, као и да у свако доба одустану враћајући се у наставу на матерњем језику. Избор ученика основне школе спроводио се на основу анкетирања (ради утврђивања заинтересованости) и тестирања (у циљу провере знања страног језика). На сличан начин организован је и избор ученика средње школе, с тим што је онима који су похађали д. н. у основној школи проходност у двојезичну средњошколску наставу била олакшана. За д. н. највише су заинтересовани ученици гимназије због присуства страних компанија које нуде перспективе у погледу запослења, као и због могућности да стекну међународну матуру (што је случај у новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај" и другим школама ове врсте у Републици Србији) која омогућава студије на најпрестижнијим универзитетима у више од 110 земаља света. Поред тога, разлог опредељивања ученика за д. н. је и могућност добијања стипендије, изазов новине, жеља за усавршавањем или учењем страног језика, повећање језичке и комуникацијске компетенције, као и превазилажење језичких и културолошких ограничења. У Републици Србији постоји више флексибилних модела д. н*.* Разликују се по томе на којем се страном језику настава изводи, са колико часова је процентуално таква настава заступљена, да ли се одређени предмет у целини слуша на страном језику или наизменично -- један час на матерњем, један час на страном језику и сл. Д. н. се најчешће изводи у предметима који нису лингвистички и који подразумевају глобалнију терминологију, као што су, на пример, математика, физика, хемија, биологија, физичко васпитање. Као доказ о успешном похађању двојезичне или билингвалне наставе добијају се потврде које дају одговарајући партнери, односно њихова представништва у Републици Србији, или назнаке које се додају редовним дипломама или сведочанствима.

Комплетан поступак припреме и увођења огледа или експеримента д. н. у Републици Србији нормативно је регулисан посебним правилницима, за сваки страни језик понаособ, у којима је утврђен поступак припреме предлога пројекта и добијања сагласности, садржај огледног програма (са циљевима и исходима), трајање огледа, услови и начин остваривања програма, начин финансирања, праћења и вредновања исхода. Истим нормативима прецизно је дефинисана и неопходна материјална база у виду опреме, наставних средстава, уџбеника и друге литературе. Утврђен је поступак одабира, припреме и методичког усавршавања васпитача и наставника. Иницијативу за увођење двојезичног васпитно-образовног рада у предшколској установи, односно д. н. у школи, покреће локална самоуправа, након чега се приступа изради предлога пројекта огледа. Неопходно је и одобрење Министарства просвете Републике Србије и стварање услова за нормално одвијање појединих активности по иновираном систему рада. Најважније је да има заинтересоване деце или ученика и да васпитачи и наставници (искључиво грађани Републике Србије) располажу знањем страног језика на нивоу Б2 (предвиђеног Заједничким европским оквирима), те да су прошли одговарајућу методичку обуку. Исто тако, тражи се и подршка страног партнера (на пример, Института за француски језик, Британског савета, Руског дома, „Гете" института, Италијанског института за културу, Института „Сервантес" или других тела) који преузима и извесне обавезе у погледу стварања услова, као и подршка одређених факултетских катедара на којима се изучавају страни језици на којима се планира извођење васпитно-образовног рада или увођење д. н.

ИЗВОРИ: „Правилник о програму огледа двојезичне наставе на српском и француском језику у основном образовању и васпитању", СГ -- Просветни гласник, 2004, 6; „Правилник о програму огледа двојезичне наставе на српском и енглеском језику у основном образовању и васпитању", СГ -- Просветни гласник, 2006, 12; „Закон о основама система образовања и васпитања", СГ, 2009, 72; 2011, 52; 2013, 55; „Закон о основном образовању и васпитању", „Закон о средњем образовању и васпитању", СГ, 2013, 55.

ЛИТЕРАТУРА: М. Mikeš, „Sociolinguistic backgrounds of kindergarten children in bilingual settings", International Journal of Sociology of Language, 2001, 151.

П. Јанковић