ДЕВЕР

ДЕВЕР, мужев брат или рођак из истог поколења. У свадбеним обичајима д. добија посебну функцију, по правилу намењену млађем неожењеном брату, док у ретким случајевима ту улогу преузима неудата сестра, деверуша. У традиционалној српској свадби д. има посебну улогу ритуалне особе задужене да чува младу до тренутка венчања. На дан свадбе, када сватови дођу у младину кућу, д. као заступник младожење први долази у контакт са младом. Традиционална свадба претрпела је велике промене, али обичај „куповине младе", када д. преговара са невестиним братом о висини износа који би требало да плати, одржао се у многим крајевима Србије и у XXI в. Иако је реч о забавној функцији ритуала, у којем учествују и сватови са шаљивим коментарима, јер брат настоји да подигне цену невесте а д. да прође што јефтиније, „куповина младе" у прошлости није имала улогу само да забави сватове. Наиме, није реч о купопродајном односу него о успостављању друштвених односа разменом дара која има функцију да озваничи право на особу (жену) и успостави однос афиналног сродства. Циљ ове брачне трансакције, у којој учествује д., као и других трансакција приликом склапања брака, јесте успостављање друштвених веза; новац који даје д. у замену за невесту је средство друштвене, а не робне и трговачке размене. Млада д. поклања специјално ручно везени пешкир, ставља га преко десног рамена и везује испод пазуха. Пешкир је дар којим невеста потврђује д. статус посебног ритуалног функционера. Од тог тренутка д. је задужен да је чува, посебно до венчања, али и током свадбеног весеља. Ритуално преузимање невесте у традиционалној култури било је богато различитим обредним секвенцама које имају симболички значај. Д. као представник младожење и његове фамилије у њихово име доноси невести дарове, обува јој ципеле, обично пратећи одређена ритуална правила, водећи рачуна о томе да млада не додирне земљу. Симболичка веза између младиних ципела, саме младе и д. у појединим крајевима се наставља и у току свадбеног весеља, а долази до изражаја у појединим обичајима забавног карактера. Д. је дужан да чува младу и евентуално спречи да јој неко од сватова украде ципелу, у противном, требало би да плати откуп. Као заштитник младе и заступник младожење д. је учествовао у низу обреда којима се млада уводи у статус новог члана заједнице.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Ђорђевић, Наш народни живот, 1, Бг 1984; С. Златановић, Свадба -- прича о идентитету: Врање и околина, Бг 2003; З. Ивановић, „Антрополошке критике тезе о 'браку куповином жена' као прилог промишљању интердисциплинарности", ЕаП, 2007, 2, 2.

Л. Б. Радуловић