ДИМИТРИЈЕВИЋ, Бранислав

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Бранислав, историчар и теоретичар уметности (Београд, 24. IV 1967). Дипломирао 1991. на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Магистрирао 1995. на Катедри за историју и теорију уметности Универзитета у Кенту, а докторирао 2012. на Универзитету уметности у Београду. Од 2002. предаје на Високој школи за ликовну и примењену уметност, а од 2009. на Новoj академији уметности у Београду, где стиче звање доцента 2014. Од 2011. води курс о кустоским студијама на Универзитету уметности у Београду. Главна Д. интересовања су уметничке праксе у ХХ в., уметност и култура у социјалистичкој Југославији, савремена визуелна уметност у Југоисточној Европи, кустоске праксе, теорија визуелне културе и филма. Од друге половине 80-их објављује есеје о савременој уметности, филму и популарној култури у разним часописима, између осталих и у Видицима, где је био уредник за визуелну уметност. Од 1995. до 1997. стални је ликовни критичар дневника Наша Борба, а од краја 90-их објављује есеје и студије и у иностраним часописима за уметност, културу и теорију (Siksi, Springerin, Flash Art, Source, Praesens и Afterall) и у каталозима међународних изложби (Манифест у Љубљани и Луксембургу, Бијеналe у Истанбулу и Сиднеју). Приредио више десетина зборника текстова, уметничких монографија и каталога, а са другим кустосима од 1995. реализовао је међународне изложбе савремене уметности, међу којима су „Конверзације" (2001), „Музеј Стеделијк на Ушћу" (2004), „Situated Self" (2005), „У раскораку" (2007) и „Gud Lajf" (2012). Два пута је био кустос Павиљона Југославија на венецијанском бијеналу (2003, 2009), а његови кустоски пројекти били су излагани и у музејима и галеријама у Хелсинкију, Њујорку, Ослу и Утрехту. Као кустос учествовао је у непосредној продукцији пројеката уметника (М. Томић, М. Беженару, М. Нелсон, Ф. Колинс, А. Стром, З. Тодоровић, К. Конрад, И. Грубић, Џ. Лемби). Заједно са Б. Стојкановићем и Б. Анђелковић водио је едукативни пројекат ,,Школа за историју и теорију уметности/слике" (1999--2002). Добитник је награда ,,Др Лазар Трифуновић" за ликовну критику и ,,Др Душан Стојановић" за теорију филма, као и две награде Друштва историчара уметности Србије (1999, 2005).

ДЕЛА: Ово никад није било: сликарство Предрага Нешковића, Бг 2015; Потрошени социјализам: култура, конзумеризам и друштвена имагинација у Југославији (1950--1974), Бг 2016; и Б. Анђелковић, ,,The Body, Ideology, Masculinity, and Some Blind Spots in Post-Communism", Art and Theory of Post-1989 Central and Eastern Europe: А Critical Anthology, New York 2018.

ЛИТЕРАТУРА: С. Пулис, ,,Бранислав Димитријевић: интервју", Пешчаник, 23. III 2017; Б. Михаиловић, ,,Интервју недеље: Димитријевић о распаду СФРЈ: између југоносталгичарске и тоталитарне парадигме", Радио Слободна Европа, 20. V 2017; К. Ћук, ,,Интервју: Бранислав Димтријевић, историчар уметнoсти", Време, 3. Х 2019.

Д. Милашиновић Марић